U sredu u Beogradu počinje Evropsko prvenstvo za rukometaše do 18 godina, po prvi put nakon 2004. godine, kada je kadetska generacija 1986 osvojila zlatnu medalju. Izabranike selektora Aleksandra Brkovića u grupnoj fazi očekuju dueli sa Turskom 30. jula, Nemačkom dan kasnije i Italijom 1. avgusta.
Selektor generacije igrača rođenih 2008. godine istakao je da ekipa spremno dočekuje početak turnira i da motivacije ne nedostaje.
– Spremni smo, naravno. Onog momenta kada smo saznali da je prvenstvo u Beogradu, svi smo morali da budemo još spremniji. Što se tiče njihove volje, želje i motiva, smešno je pričati bilo šta. Ako to nije na najvišem nivou, onda nemamo šta da pričamo. Na nama je da skinemo pritisak sa njih, da domaći teren bude prednost i privilegija, a ne teret. Rukometne selekcije su često znale da iskoriste domaći teren. Nama je bio cilj da na pravi način spremimo ekipu, a kada čujemo prvi zvižduk, videćemo.
– Fokus je maksimalan. Pripremamo se za prve rivale koji dolaze, pa ćemo videti dalje. Imamo svoje ciljeve i svoje snove. Pravo na te snove niko ne može da nam ospori niti pokvari. Na nama je da ih opravdamo, a od momaka tražimo samo da se bore. Ako budu pravi i ako se budu borili, sigurni smo da će opravdati očekivanja. Pozivam ljude iz rukometa i sve ostale da dođu u što većem broju i da nas podrže. Nije svaki dan Evropsko prvenstvo u bilo kom sportu u vašem gradu. Želim momcima sreću.
PROJEKAT VODI RAUL GONZALES
– Ne osećam nikakav pritisak, kao ni ovi momci. Mi nemamo šta da izgubimo. Pritisak postoji samo da srpski rukomet uradi nešto. Raul me je vratio u trenerske vode i, što se njega tiče, odmah da svi znate – od oktobra, kada se ušlo u ovu priču, projekat vodi Raul Gonzales.
– Sticajem okolnosti, Raul je od februara dogovorio saradnju sa Partizanom i, da nije toga, sedeo bi ovde sa nama. Nemam nikakav problem da radim sa njim, nema tu nikakve sujete. Počelo se sa kadetima i juniorima, a momci su od početka znali kako ćemo raditi. Sarađivali smo sa Raulom kad god je mogao da bude prisutan.
– On sada nije sa ekipom jer se posvetio klubu. Na vezi smo, razmenjujemo iskustva i sarađujemo. Kada je mogao da bude tu, uvek je bio. Imali smo dodatne treninge tokom marta, aprila i maja, a cilj je da što više reprezentativnih selekcija igra onako kako je Raul zamislio. Kada bi Aleksandar Stojković ili Uroš Perić sada došli u seniorsku reprezentaciju, znali bi sve što treba da rade.
– Ne razmišljam o karijeri posle ove selekcije. Ne jurim karijeru i nije mi stalo do toga, već da napravimo što bolji, maksimalan mogući rezultat. Rad sa Raulom meni je lično doneo potpuno novu percepciju. Mi smo u situaciji da imamo stranca za selektora, što meni kao srpskom treneru smeta, ali sami smo krivi za to. Pogledajte gde rade srpski treneri, a gde španski, nemački ili islandski. Svako ko želi da nauči nešto, može da nauči od bilo koga. O saradnji sa Raulom mogu da kažem samo sve najbolje. Oko nekih stvari se sporimo, ali spore se i muž i žena, spore se braća. Sve je to u interesu ekipe, Saveza i srpskog rukometa.
Srbija će Evropsko prvenstvo dočekati oslabljena povredama i odsustvom nekoliko važnih igrača.
– Stuparu je produžen oporavak. Pukla mu je šaka i operisan je 20. maja. Sada, 20. jula, oporavak mu je produžen za još mesec dana i na njega ne računamo na ovom Evropskom prvenstvu.
– Ostali smo bez Momčila Simića, najboljeg pivota na Mediteranskim igrama, a uz njega još dvojica igrača nisu tu. Nijedan trening nismo održali kompletni. Jedan jedini smo počeli sa svima, ali se na njemu povredio Strahinja Stanojlović.
– Guramo i nadamo se da ćemo imati 16 igrača za utakmicu. Nije sjajno. Kombinovali smo sa igračima na pozicijama koje inače ne igraju. Nadamo se da ćemo izdržati mnogo duže od prve tri utakmice.
Kapiten Uroš Perić složio se sa selektorom Aleksandrom Brkovićem i istakao da je tim spreman za takmičenje koje počinje duelom protiv selekcije Turske u sredu od 19.30.
– Spremamo se u Kovilovu i spremni smo za Evropsko prvenstvo koje nam sledi. Privilegija i čast je što igramo u Beogradu, gde će biti naši drugari, porodice i prijatelji, i zbog toga nam je cilj da ponovimo to što je uradio Acin otac. Što se tiče prvog meča, nema tajni, sa Turskom smo igrali na Mediteranskim igrama i pobedili ih. Sa Italijom smo, takođe, igrali i bili smo bolji. Što se tiče Nemaca, sreli smo se i sa njima i nismo se tada pokazali, ali sada smo mnogo vežbali i bićemo bolji.
Aleksandar Stojković, sin proslavljenog reprezentativca i osvajača medalje Rastka, istakao je:
– Moja ekipa i ja ćemo dati sve od sebe da ostvarimo što bolji rezultat. Videćemo da li ćemo ponoviti taj uspeh – nadovezao se Aleksandar, koji je, kao i njegov otac, pivotmen. Protiv Turske smo igrali dva puta i savladali smo ih, da ne kažem lagano. Italiju smo, takođe, savladali. Protiv Nemačke, kao najbolje ekipe, ponovo igramo i nadamo se da ćemo uspeti da ih iznenadimo.
