Ostalo je još 50 dana do početka 15. izdanja Evropskog prvenstva za žene. Najbolje evropske rukometašice igraće sa srcem za trofej u Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji od 4. do 20. novembra. Vreme je da vas upoznamo s ambasadoricama nadolazećeg Prvenstva. U novoj seriji priča razgovaraćemo s uspešnim rukometašicama koje su pobede s rukometnog terena preselile na svoje nove funkcije. Ovo su Žene u srcu igre.
Nekadašnja levoruka crnogorska bombarderka, danas majka sa značajnom ulogom u Crnogorskom olimpijskom odboru i žena uzor. Ona je Katarina Bulatović.
Četverostruka osvajačica Lige šampiona, evropska prvakinja, srebrna s Olimpijskih igara u Londonu 2012., najbolja crnogorska sportiskinja, samo su neki od njenih uspeha. Zato ni ne čudi što je upravo Bulatović Rukometni savez Crne Gore izabrao da predstavlja zemlju i ženski rukomet.
Katarina Bulatović započela je svoju sjajnu karijeru u rodnom Kragujevcu. Od tamo, put je vodio kroz sedam različitih klubova: Knjaz Miloš, Radnički, Slagelse, Otchim, Rostov-Don, Budućnost i Györ, pre nego je 2020. odlučila završiti svoju profesionalnu karijeru. Kako je Katarina uopšte krenula s rukometom?
‘’Kada sam bila u osnovnoj školi, na čas fizičkog stigli su treneri iz lokalnog kluba videti ima li dece koja bi bila zainteresovana za rukomet. Ja sam bila uvek aktivna, igrala igrice i nisam imala mira, te kada su to videli su me pozvali na prvi trening. I tako je sve počelo. Kada sam bila mlađa bila sam malo lenja i nisam išla na sve treninge, ali s vremenom ljubav je postajala sve veća. Bez obzira je li napolju bilo sunce, kiša ili sneg, niti jedan trening nisam propustila, čak i ako sam morala pešačiti’’, rekla je Bulatović.
Crnogorska rukometašica u 2006. menja sredinu i odlazi u danski Slagelse, dvostrukog prvaka Evrope, koji je vodila Anja Andresen. Već se tada nametnula kao mladi talent i u svojoj prvoj godini podigla je trofej Lige šampiona zajedno sa saigračicama Majom Savić i Bojanom Popović. Usledile su još tri titule evropske prvakinje, dve s Budućnosti i jedna s Györom.
‘’Kada sam osvojila taj prvi naslov, nisam ni bila svesna uspeha koji smo postigle. Tek sam kasnije u životu shvatila značaj tog trofeja’’, priseća se Bulatović.
‘’Najlepše uspomene me vežu uz Budućnost. Te dve titule evropskih prvakinja će zauvek biti sa mnom. Sećam se te 2012. kada smo igrali finale, celi grad je živeo za rukomet baš kao što su nam bili i velika podrška nekoliko godina kasnije na EHF FINAL4. Naravno, ne smem zaboraviti niti Györ. Zaista sam imala privilegiju igrati u sredini koja toliko voli ženski rukomet i s velikim brojem vernih navijača’’, reči su crnogorskog desnog beka.
Crna Gora i glavni grad Podgorica biće domaćini grupe B nadolazećeg Evropskog prvenstva za žene. Grad pun sportskih entuzijasta zaljubio se u ženski rukomet 2012., a Bulatović je bila deo tog trenutka.
‘’Vrhunac naše reprezentativne karijere je bila ta 2012. Teško je opisati što znači biti Olimpijac i završiti turnir sa srebrnom medaljom. A ono što je usledilo bio je još jedan veliki uspeh. Otputovali smo na Evropsko prvenstvo bez velikih očekivanja, bez Bojane Popović i Maje Savić. Gotovo niko nije očekivao ništa od nas, a kamoli medalju. Mi smo želele samo uživati na terenu i dati sve od sebe. Pune samopouzdanja išle smo korak po korak i otišle do kraja. Kući smo se vratile s najsjajnijom medaljom’’, prepričava Bulatović.
‘’Ljudi u Crnoj Gori pokazali su ljubav prema rukometu, prema nama, s odličnim dočekom na trgovima i ulicama. Svi smo bili kao jedno. Mislim da smo bile, a vjerujem da smo još i uvek, miljenice navijača u Podgorici i Crnoj Gori. Donele smo toliko sreće gradu, državi, sportu i ženskom rukometu. Dva puta osvajačice Lige šampiona, olimpijska medalja, evropsko zlato i mnogo odličnih utakmica, mislim da ljudi imaju poštovanja prema tome. Ponosna sam što sam bila deo toga i da smo kao ženska ekipa bile u središtu pažnje’’, rekla je najbolji strelac evropske smotre za žene 2012.
Sve dobro mora doći svom kraju. S nesretnom 2020. je tako stigla do kraja i njena rukometna karijera. Nakon 16 sezona u Ligi prvakinja, četiri titule, reprezentativnih medalja i individualnih nagrada, rukometna zvezda odlučila se posvetiti porodici.
‘’Već u svojoj poslednjoj sezoni u Györu znala sam da je kraj. U to vrijeme, moja najveća želja bila je postati majka, imati porodicu, i to mi je pomoglo s odlukom. Još uvek sam mogla igrati na vrhunskom nivou, ali sam znala svoje prioritete. Htjela sam se penzionisati s petom titulom Lige šampiona i odlaskom na Olimpijske igre, ali COVID-19 je sve zaustavio. U jednu ruku, to mi je bio kao znak da sam donela dobru odluku’’, rekla je Bulatović.
Za neke sportiste teško je prilagoditi se životu nakon profesionalne karijere, bez svakodnevnih treninga, rasporeda i utakmica, no Bulatović je imala jasnu viziju šta želi od života.
Život ti se preokrene naopako preko noći, ali ja sam bila spremna za to. Znala sam koje su mi želje i danas sam srećna što su se ispunile. U maju 2022. postala sam majka dečaku i on je tog trenutka postao moja najveća nagrada, moj najsvjetliji trenutak života. Sve što sam doživela, sve što sam osvojila ne može se meriti s time da ste nekome dali život’’, osvrnula se Bulatović na kraj karijere.
Katarina Bulatović nije samo majka već i žena s jasnim ciljevima. Preuzela je ulogu sportske direktorke Crnogorskog olimpijskog odbora i s velikim entuzijazmom priča o svom novom poslu.
‘’Nikada nisam napustila sport. Znala sam da ne želim bili trener ili nešto slično tome. Ja se poslu posvećujem maksimalno i to onda treba biti nešto što zaista voliš. Htjela sam ostati u sportu i pokušati prenijeti svoje znanje i iskustva drugima. Zato sam sretna što sam dobila priliku raditi kao sportska direktorica’’, rekla je Bulatović, a zatim i nastavila.
‘’Verujem da mogu pomoći državi na ovoj funkciji. Posao je zanimljiv, uzbudljiv i s puno događanja. Svi sportovi su uključeni, ne samo rukomet i za sada imam odlične povratne informacije. Ekipa s kojom radim je fenomenalna i vjerujem da možemo mnogo pomoći našim sportistima u pripremama za olimpijski turnir. Drago mi je što mogu biti ta veza između sportista i odbora, jer mogu razumeti obe strane.’’
Takođe, Bulatović je preuzela i ulogu ambasadorke Evropskog prvenstva za žene. Svojim znanjem i poznanstvima želi pomoći u promociji Prvenstva, ženskog rukometa, ali i proživeti svoje najlepše uspomene s evropskih takmičenja. Biti domaćin Evropskog prvenstva ima i veliki uticaj na zajednicu, a izuzetak neće biti niti nadolazeće 15. izdanje.
‘’Ponosna sam što su me odabrali da budem ambasador. Imamo toliko uspešnih sportista u našoj zemlji i biti izabrana pored njih je velika stvar. Nastojala sam biti uzor i prenositi znanje tokom cele svoje karijere te se nadam da je to bilo i prepoznato. Daću sve od sebe da promovišem Prvenstvo na najbolji mogući način’’, rekla je Bulatović.
Grupa B u Podgorici biće domaćin Crnoj Gori, Poljskoj, Nemačkoj i Španiji. Legendarna dvorana Morača rezervirana je za šest sjajnih utakmica u kojima će se reprezentacije boriti za plasman u glavnu fazu takmičenja kako bi bile korak bliže osvajanju trofeja. Igrati veliko takmičenje na domaćem terenu je jedino što Bulatović nije doživela u svojoj vrhunskoj karijeri.
‘’Biti domaćin znači puno za našu zemlju. Mi smo nacija s mnogo sjajnih rukometnih uspeha i verujem da su ljudi srećni što mogu doći na tribine i podržati svoju reprezentaciju. Crna Gora ima potpuno drugačija imena sada, ali znam da će djevojke dati sve od sebe i da će publika to prepoznati. I naravno, da će doći navijati za sve reprezentacije na turniru. Mogu reći da sam malo ljubomorna jer se ovo nije dogodilo dok sam ja još aktivno igrala. Poseban je osjećaj igrati kod kuće na svom terenu. To je privilegija’’, zaključila je Bulatović.
PHOTO CREDIT: EHF
