Aleksandar Knežević iz igračkih dana u mnogome bi umanjio problem aktuelnog selektora Srbije Veselina Vukovića. Nekadašnji igrač Borca iz Banjaluke i mnogih srpskih i evropskih klubova nakon završetka karijere skrasio se u Gepingenu gde je završio igračku karijeru, počeo trenersku kao asistent Velimiru Petkoviću, a sada je prvi trener ženske ekipe Gepingena i radi u kancelariji kluba u administraciji.
– Pre svega odlučio sam se iz porodičnih razloga da ostanem u Gepingenu. Radim već treću godinu u ženskom klubu i to je tada za mene bilo nešto sasvim novo. Svakako da će u nekom trenutku prevagnuti i da ću otići iz Gepingena gde mi je za sada jako dobro. Prve sezone bilo je najviše para što se odrazilo i na rezultat, bili smo finalisti Čelendž kupa i šesti u prvenstvu. Nažalost ženski klub je u finansisjkim problemima, klub je nedavno bio pred bankrotom ali sada je situacija nešto bolja. Trenutno smo osmi na tabeli sa ciljem da igramo plej of, što znači da tu i trebamo ostati.“
Pratiš li dešavanja u srpskom rukometu?
– Ne baš previše, ali pratim. Sada i malo više pošto je krenula SEHA gde igra i moj Borac, po meni to je dobra ideja i tu vidim svako ima koristi. To je prava stvar da se dobije na kvalitetuu čitavom regionu, sve pojedinačne lige prilično su slabe. Sada su i aktuelna dešavanja vezana za EP, pa sam malo više nego obično informisan o prilikama u rukometu u Srbiji. Potrudiću se da dođem barem na vikend do Beograda, neću imati mnogo slobodnog vremena pošto ću imati obaveza oko Gepingena.“
Spomenuo si EP, nemoguće je ne pričati o tome.
– Naravno. Ja i moja generacija imali smo prilike da igramo u Pioniru pred punim tribinama, to su bile utakmice u kvalifikacijama bilo je lepo i imali smo tada ogromnu podršku publike, ali veliko takmičenje kao što je EP je nešto sasvim drugo. Očekujem da će naši momci uz pomoć publike i na „atmosferu“, naravno uz kvalitet koji morate imati, nešto i uraditi na evropskom, samo moraju biti strpljivi. Možda ne medalja, ali plasman do petog mesta, bio bi lep uspeh i to bi bio povratak srpskog rukometa u evropski vrh.
Možda, ipak, medalja?
– Mi nikada nismo imali problem sa individualnim kvalitetom, ali postoje problemi sa selekcijama. Godinama u nazad nemamo kontinuitet, menjamo selektore, oni menjaju sastav ekipe, pa nismo uigrani iako smo dovoljno iskusni i kvalitetni. Videćemo da li ćemo to moći da nadoknadimo domaćim terenom, ali generalno naš problem je nedostatak kontinuiteta.
Šta očekuješ od reprezentacije Nemačke?
– I oni su u krizi, više nemaju moćan sastav kao pre par godina, promenili su posle dugo godina selektora, došao je novi stručnjak koji ima novu viziju, osvajao je medalje sa juniorima, ali videćemo da li će to biti dovoljno za dobar plasman u Srbiji. I njima treba vremena. Cilj im je plasman u London, ali oni nisu jedina ekipa koja to u Srbiji želi tako da će im biti teško. Imaju problema sa sastavom, Kraus je povređen, a važna im je figura, uz to imaće i psihološki pritisak dobrog rezultata, a da li će ga izdržati videćemo.
I za kraj opet malo o Gepingenu ovoga puta muškom. Ekipa se ne može zamisliti bez igrača sa prostora ex YU, od reprezentativaca Srbije tamo je Rnić a očekujete i Stanića.
– Stanić je definitivno kod nas. Menjamo YU golamana za YU golmana, Stanić dolazi umesto Tahirovića, odluka je dobra, ali naravno kao i svakom novajliji trebaće mu malo vremena da se navikne na novu sredinu. Tu su i momci iz Crne Gore i Hrvatske i da ih pohvalim svi igraju dobro. Gepingen je mala sredina igramo u renoviranoj hali uvek pre više od 5000 gledalaca i svako ko dođe u naš klub može samo da se opusti i igra a ovi momci imaju kvaliteta.
VLADIMIR MAKSA
