Table of Contents
Posle godina i godina vrhunskih ambicija u EHF Ligi šampiona, rukometna institucija kakva je RK Celje Pivovarna Laško, promenila je klupsku filozofiju i krenula jednim drugim putem, koji ne garantuje titule na međunarodnoj sceni, ali na duge staze donosi stabilnost, kao i kvalitet više slovenačkom rukometu u celini. Direktor Celjana, čovek sa rukometnim background-om koji se dokazao u poslovima finansija, Gregor Planteu, bio je sagovornik Balkan-Handball.com na različite teme, od onoga što je bio, što jeste i što će biti, slovenački rukometni gigant, njegovom raskoraku sa bogatima, konceptu pravljenja igrača, SEHA izazovu…
Protiv PSŽ-a ste praktično rasprodali halu što je i bio cilj kako vidimo na planeru u vašoj kancelariji. Nije čest slučaj da Zlatorog bude rasprodat poslednjih godina…
– To je bio naš cilj. Verujem da će nam u tome uspeti, jer PSŽ privlači i neke ljude koji ne dolaze često na rukomet. Ima draž spektakla. To je najskuplja ekipa na svetu. To je magnet. Inače, imamo dobar odziv navijača u EHF Ligi šampiona. Nije uvek puno, ali se publika vraća. Ljudi prepoznaju filozofiju kluba u poslednje dve godine, baziranu na našim mladim igračima, koji se bore i ostavljaju srce na terenu. To navijači cene i vole. Iako ne pobeđujemo često u Ligi šampiona, publika je uz nas.
Koliko vam znači novi sistem u EHF Ligi šampiona na tom finansijskom aspektu? Koliko je za klub, poput Celja, ovaj sistem zanimljiviji, i pored toga što je teže pobediti velike rivale?
– Imamo jednu utakmicu više, to je dobro. Imamo renomirane protivnike koji pune dvoranu. Zagreb, Vesprem i Pariz će rasprodati dvoranu. Za klub koji nema budžet kao nekada, svaka takva utakmica je bitna. Imamo spektakl, a nešto ostane i klubu.
Vesprem je “brat-blizanac” Celju u odnosu lokalnih sredina prema klubu, odnosno, izgledu dvorana koju su oni prekopirali od “Zlatoroga”. Mađarski šampion mora da stane na 3.000 sezonskih karata, s obzirom da je interes toliki da bi sve karte mogle da planu, a priča se i o proširenju dvorane, koja je mala (5.500) za interesovanje koje vlada. Kako stoji Celje?
– Nemamo tu sreću, kao Flensburg recimo, koji ima 80% sezonskih karata prodatih. Tako je i u Vespremu. Naša cifra se kreće oko 200. Naša cena za sezonsku kartu je 100 evra, što nije nešto ako se pogleda šta se nudi. Imamo i 400 prodatih paketa karata za EHF Ligu šampiona, što čini konačnu cifru oko 600. To je nešto više od 10% prodatog kapaciteta dvorane. Daleko smo od vodećih klubova, ali radimo na tome. Radimo na marketing i promociju, stvaramo atmosferu za tako nešto u budućnosti.
Dosta toga je vezano i za same rezultate…
– Sigurno, pobede dovode navijače na tribine. U prošlosti smo imali i puno navijača van Celja, iz svih delova Slovenije. Dolaze i sada, ali manje. Nema te euforije, kakva je nekada bila, kada se igralo sa Barselonom, Zagrebom, četvrtfinala, polufinala. Sada smo realni, igramo u grupi, borimo se za svaku pobedu.
TRADICIJA KOJA TRAJE 70 GODINA
Celjski uzlet u evropske visine traje više od dve decenije. Uvek se znalo ko su glavne zvezde u dresu Celja za koje su se ljudi vezivali poput Pungartnika, Kokšarova, Perića, itd. Da li se i danas trudite da “pravite” zvezde koje bi bile motiv više ljudima da dođu na tribine? Ko su momci u vašem timu koji imaju takav potencijal, igrački, obrazovni, ljudski profil?
– Nemamo zvezdu kao što je Nikola Karabatić, ali vrlo dobru ulogu igra Luka Žvižej. On je rođen u Celju, produkt naše škole, super dečko, kapiten, komunikativan, uvek spreman za šalu, novinare i decu. On je stvarno neko ko zaslužuje to. On je u svakom smislu “to” na šta mislite. Od mladih igrača pravimo ekipu. Ne pravimo zvezde, ali kada su zajedno u timu, svi su zvezde.
Koncept kluba je baziran na igračima iz sopstvene škole. Da li je to iznuđen koncept u nedostatku drugog puta, nedostatku većeg budžeta (1.8 miliona EUR) ili je “fabrika” nešto što je, stvarno, primarno?
– Svi aspekti su doveli do ovoga što danas imamo. Celje je uvek imalo fantastičnu školu rukometa, ali klub nije davao šansu svojim igračima. Primer Luke Žvižeja, koji je morao rano da ode iz kluba, najbolje govori o tome. Kada smo dali šansu Blažu Jancu prošle godine, Luka mi je rekao: “U moje doba, morao sam da se presvlačim na tribinama, a evo ga Janc, dobija priliku da igra u Ligi šampiona”. Toga ranije nije bilo. Budžet je bio veći, pa su stranci većeg kvaliteta uzimali mesta našim mlađim igračima. Bila je to druga filozofija. Projekat je bio osvojiti EHF Ligu šampiona i to smo uradili. Želimo i radimo na celjskoj školi koja je prepoznatljiva. Pojačali smo rad u osnovnim školama.
CELJSKA ŠKOLA JE PREPOZNATLJIVA
Koliko dece imate u pogonu?
– Preko 200 dece igra rukomet od prvog do petog razreda osnovne škole, a tek onda oni najtalentovaniji idu u klub. Radimo na piramidi. Želimo da se deca bave rukometom, pa i ona koja ne dobiju šansu u Celju, da nastave da igraju. Tako dobija na kvalitetu čitav slovenački rukomet.
Škola, međutim, nije rezervisana samo za Celjane. Šansu dobijaju i talentovani igrači iz regiona.
– Tako je, Luka Savanović (BIH) je u devetom razredu osnovne škole, Ognjen Savković je još uvek osnovac, došao iz Srbije, imamo jednog dečka iz Hrpelja. Tražimo svuda igrače. Janc je došao iz Sevnice, Kastelic je došao iz Krškog. Ovde je upisao srednju školu. Nije ni Celje veliko, ni Slovenija. Želimo da animiramo svu kvalitetnu decu.
Za Celje kažemo da je institucija. Zašto?
– Da, sledeće godine je 70 godina kluba. Imamo tradiciju, značaj u lokalnoj sredini. Ljudi u Celju znaju rukomet. Svi će posle utakmice govoriti ispred hale u rukometu. I da Celje izgubi glavnog sponzora, možda ambicije neće biti visoke, ali uvek će se u Celju igrati rukomet. Igrao se 70 godina, igraće se i narednih 70. Tradicija je osnov za ono što zovemo – institucija.
Da li postoji bojazan da će Pivovarna Laško sa novim gazdom Hajnekenom, napustiti klub posle isteka ugovora 2018.godine?
– Svakog dana radimo sve što možemo da sponzor u nama vidi dodatnu vrednost. Protiv PSŽ-a svi slovenački mediji će biti tu. Mi smo glavni news, jedini sportski kolektiv u Sloveniji koji ove godine nastupa u EHF Ligi šampiona. Imamo određeni medijski prostor, prate nas mediji, a u svemu tome i glavni sponzor ima određeni publicitet. Radimo zdravu priču na realnim temeljima u okvirima koje imamo. Radimo sa domaćom decom, većinom slovenačkim rukometašima. Lokalna sredina to nagrađuje. Spojili smo pozitivne stvari koje sport nudi. To može biti samo pozitivno za sponzore.
Mnogo ste daleko od Kelna.Gde ste u Evropi, šta zadovolja ambicije kluba, sada kada ste konačno povratili kontrolu na SLO prostorom od Gorenja?
– Želimo u TOP 16, da izađemo iz grupe. Za to je potrebno biti šesti. Sada to nismo, ali imaćemo šansu u još nekoliko utakmica. Očekujemo da u drugom delu sezone budemo bolji nego sada. Imali smo problema sa povredama i zdravljem igrača, ali to je sport, idemo dalje.
HOĆEMO U SEHA
SEHA liga?
– Pokazali smo da smo dominantni u domaćem prvenstvu. Domaće prvenstvo nas ne zadovoljava, ni u takmičarskom, ni u marketinškom smislu. Na te utakmice dolazi 100 do 200 ljudi. Nismo više magnet za manje sredine, ne znam zbog čega. Čini se da je prevelika razlika u kvalitetu. PSŽ je u Celju magnet, a mi kada odemo u Sevnicu, pola hale su naši Florijani. Onda nema smisla. Slovenačka liga do pre par godina je bila jaka, bili su Kopar, Trebnje, Maribor, bilo je pet-šest sredina koje su bile jake. Ostali smo na Gorenju i Celju, vidimo da je Maribor u problemu. U tom slučaju, SEHA liga je interesantna.
Bilo je kontakata…
– Prošle godine su ljudi iz SEHA lige izrazili želju da nas vide u ligi. Tu su sada dva momenta, prvi je odluka RZS, a drugi je taj “entrance fee” (kotizacija za ulazak u ligu) koji bi trebalo dogovoriti. Želimo da budemo član SEHA lige.
Postoji li postojan kontakt sa ljudima iz SEHA ili je to priča “svremena na vreme”?
– Bilo je od proleća do proleća, kampanjski se to rešavalo. Ove godine smo malo drugačije to postavili. Rekli smo da SEHA treba zvanično da pošalje uslove našem rukometnom Savezu. Ne želimo da bilo ko priča da smo se nešto dogovarali mimo Saveza. Uvek nam je u interesu jaka SLO liga i SLO rukomet, ali je SEHA interesantna po više aspekata. Naš stav je jasan, čekamo dogovor – zaključuje Planteu intervju za Balkan-Handball.com.
