Teško je otići u inostranstvo i u prvoj sezoni biti šesti strelac druge najbolje lige na svetu, španskog ASOBAL-a, ali to je upravo pošlo za rukom, Dobrivoju Markoviću (23), levom krilu španske Kvenke i srpske reprezentacije. Momak iz čuvenog rukometnog sela, Gajdobre, posle "prerastanja" sredine kaćkog Jugovića, leta prošle godine, otisnuo se za Španiju, gde dobrim igrama i na početku druge sezone, brzo gradi svoje rukometno ime među najboljima.
Zdravo, Boćo. Početak sezone, toplo-hladno za Kvenku. Prvo ste iznenadili Granoljers na njihovom terenu (sedam golova), a zatim ste glat izgubili kod kuće od Valjadolida?
– Za razliku od prošle godine dobro smo startovali, pobedom na nimalo lakom gostujućem terenu. Valjadolid nije bio toliko moćan, koliko smo mi imali slab dan. Pre svega u odbrani, a na to se nadovezao i veliki broj promašenih zicera. Prodali smo veliki broj lopti…
Prošle godine ste u debitanskoj sezoni, opstanak izborili bukvalno u poslednjem kolu. Da li je Kvenka, posle početničkog neiskustva, ove godine spremna za nešto više od borbe za goli život?
– Ove godine je veća razlika u kvalitetu lige. Nadamo se nečemu većem u odnosu na prošlu sezonu. Tu je 6,7 ekipa, koje će se boriti za opstanak, ali koje mogu i da iznenade neke jače protivnike.
Imao si odličnu debitansku sezonu u Španiji. Retko se dešava, da neko u prvoj inostranoj sezoni, bude najbolji strelac ekipe, šesti strelac Lige, itd. Koliko ti je u tom prilagođavanju pomogla "jugo" kolonija u klubu, kao i trener, Džokić, koji je sa ovih prostora?
– Bilo je teško, što je uostalom normalno, ali na sreću da sam imao naše igrače, koji su mi puno pomogli, od Grubanova do Petrića. Da pomenem tu obavezno i Tijanu Grubanov, koja me je hranila (smeh).
Bili ste viđeni da ispadnete prošle sezone. U direktnoj borbi za opstanak pri kraju prvenstva, odigrao si maestralno i bukvalno izbacio konkurenta, Teukro iz lige?
– Pa, dobro, došao mi je dan. Odigrao sam dobro, imao samopouzdanja, sve mi je ulazilo.
Kakva su ti razmišljanja. Još koliko imaš od ugovora u Kvenki i šta bi voleo posle toga? Španija ili negde gde je "sigurnija" para?
– Ugovor imam do leta 2011. godine. Voleo bih u neki jači klub. Lepo bi bilo da to opet bude Španija, jer sam se ovde dobro uklopio i sviđa mi se život.
O kakvoj se onda sredini radi?
– Kvenka je slična Kaću, samo pet puta veća, što je negde normalno za španske uslove. Klub je osnovan pre 20 godina. Hala prima oko dve hiljade gledalaca, a ono što jeste najbitnije da je uvek puna.
Ko će biti šampion? Od kada su Portland i Leon smanjili budžete, postoje samo dva imena ove godine, Siudad Real i Barselona?
– Barselona se izuzetno pojačala, ali tipujem na Siudad Real. Jedan je Arpad Šterbik.
Španci verovatno i ne znaju, da su im dva od tri najefikasnija leva krila u zemlji prošle godine, bila iz vojvođanskog sela, varošice, Gajdobre. Budući da pored Kaleta (Vukašin Stojanović) i tebe ima još dosta vrhunskih igrača iz tog mesta, pravo je pitanje, šta vi jedete tamo?
– Hahaha, čuveni gajdobranski krompir (smeh).
Na šta "miriše" početak sezone? Kako će se kriza odraziti na klubove u ASOBAL-u, pre svega plate igrača?
– Heh,miriše na propast. Sigurno je da je kriza najviše potresla baš Španiju. Za sada je ok kod nas, ima nekih dugovanja, ali se nećemo žaliti. Nadamo se boljem…
Budući da si dugo vremena, paralelno sa rukometom trenirao fudbal, za tebe bi hleba moglo da bude i u nekom španskom fudbalskom klubu. Tamo nema krize..
– Pa, ne znam baš. Nema je u Realu i Barseloni, ali evo Valensije, grcaju u dugovima.
Nezapaženo je prošao trijumf Srbije na Mediteranskim Igrama juna meseca i njena prva rukometna medalja u istoriji. Iako to nije bilo takmičenje vrhunskog kvaliteta, medalje se sakupljaju. To je i prvo seniorsko zlato za tvoju generaciju, o kojoj se dugo pričalo, kao onoj, koja će vratiti (ili postaviti) srpski rukomet na sam vrh svetskog rukometa. Sad, mnogi pričaju da ste stali u razvoju, da niste opravdali očekivanja pseudonima "velike generacije"?
– Ima velikih takmićenja, jačih od MI, pa razumem zašto se njima ne daje na značaju. Ipak je medalja, medalja, i to zlatna. Što se tiče moje generacije 86, možda smo malo i zaustavljeni u razvoju, pre nego što smo stali. Splet raznih okolnosti, uglavnom povreda, možda nas je usporio, ali mi guramo dalje.
Za vas je projektovana 2012. godina, Evropsko prvenstvo u Srbiji i OI u Londonu, kao godina zenita?
– Tako kažu stručnjaci. Dobili smo novog selektora. Nadam se da pravimo nešto dobro, i zašto da ne, nadamo se medalji pred svojom publikom. To nam je i olimpijska viza, a OI su vrhunac karijere svakog sportiste.
Debitovao si za reprezentaciju na velikim takmičenjima na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj…
– Jesam, doduše, zahvaljujući nesrećnim okolnostima, posle teške povrede Ivana Nikčevića. Osetio sam, kako je igrati sa najboljima i to je jedno veliko iskustvo.
U januaru nas čeka Evropsko prvenstvo u Austriji. Protivnike u grupi znaš, Danska, Island i Austrija…
– Na Svetskom prvenstvu smo pokazali da možemo sa svakim da igramo. Nesrećno smo izgubili od Danaca, a imali smo ih do samog kraja. Island nije isti, sa i bez Stefansona. Austrija je domaćin, koji sigurno neće želeti da završi takmičenje u prvoj fazi. Na Evropskom prvenstvu nema lakih utakmica. Ukrstićemo sa Hrvatima, Rusima. Ipak, mi smo ozbiljna reprezentacija, i uz malo sreće i dobar rad, mislim da ni osvajanje medalje nije daleko. Zašto da ne…
Afirmisao si se kao kadetski reprezentativac, kada si bio jedan od najboljih u osvajanju evropskog i svetskog zlata, ali domaćoj javnosti si bio poznat i kao levo krilo Jugovića iz Kaća. Pratiš li dešavanja u svom nekadašnjem klubu? Drugi put se desilo da Jugović odustane od evropskih takmičenja, ovog leta…
– Pratim Jugović. To je očigledno odluka UO. Verovatno se radi o nedostatku novca. Čini mi se, da dok sam i ja igrao, jedne sezone, nismo mogli da igramo Evropu, isto tako, zbog finansija. Šteta za te mlade igrače, kojima bi Evropa puno značila u svakom smislu.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
