Predsednik RK Vojvodina Milan Đukić: Vraćamo rukomet u SPENS na velika vrata

U godinama besparice, kao i organizacionog tumaranja srpskih klubova, novosadska Vojvodina se izdvojila u svakom smislu i postala kolektiv koji je svake godine sve više iznad svoje konkurencije u domaćim okvirima. Tri šampionske titule u nizu, debi u grupnoj fazi EHF Kupa, a sada i prva godina igranja u EHF Ligi šampiona, dovoljni su razlozi za razgovor sa prvim čovekom Novosađana, predsednikom Milanom Đukićem sa kojim smo najavili sezonu ispred nas…

Prešli ste dugačak put od stabilizacije kluba do dominacije u domaćim okvirima. I ove sezone teško da će biti timadostojnog da vam se suprostavi u borbi za domaće trofeje. Čime biste bili zadovoljni kada budete povlačili crtu u maju 2016?

– Kada klub pređe odredjeni projektovani nivo, nije loše ponekad pogledati odakle smo krenuli. Tada i projektovani cilj postane nekako jasniji. A Vojvodina je pre 8 godina krenula sa ivice ispadanja iz Super lige. Imali smo gotovo amaterski tim sa par profesionalaca, nesređenu administraciju i dugove. Danas je Vojvodina trostruki šampion države, nagrađen Novembarskom poveljom grada Novog Sad, Hello awards nagradom, klub sa svim selekcijama, školom rukometa, kampom, potencijalom da igrace crpimo iz sopstvene škole. Ali taj put nije bio ni, kratak, ni jednostavan. U narednoj sezoni, nema sumnje, napadamo sve trofeje i radićemo na tome da sačuvamo dostignuti nivo, a kroz Ligu šampiona napravimo iskorak.

Pitanje koje najviše zanima navijače, a i javnost na startu regionalne sezone. Da li je Vojvodina jača u odnosu naprošlu sezonu? Šta ste izgubili, a šta dobili?

– Nisam pristalica statističke dogme. To je polomljeno ogledalo. Vidite jasno jedan segment, ali ne vidite celu sliku. Statistički imamo, ako ne jači, ono bar tim na nivou prošle sezone, koji je nešto jeftiniji. Šta taj tim može – to ćemo videti, jer statistika ne zna odgovor na to pitanje. Tu ima jos puno faktora. Nismo izgubili ništa, prosto, jedan ciklus ovekovečen sa četiri trofeja je završen. Određeni igrači i članovi stručnog staba su pronašli ino angažmane. To jee realnost srpskog sporta i to je uslovilo promene. Dobili smo nove ciljeve, nove ljude na terenu i u struci, i radimo na stvaranju nove energije koja će nas pokretati u osvajanju nekih novih ciljeva. Uporno primenjujemo striktnu podelu prava i obaveza na relaciji tim-struka-uprava. U tom smislu šef struke ima odrešene ruke u kreiranju tima koji treba da ispuni zadatke koje diktira uprava. Oko kluba je u organima i forumima okupljeno oko 50 ljudi i jedna čovek ne odlučuje nikada samostalno. To je naša prednost.

ZA UROŠA VRATA UVEK OTVORENA

Koliko je dolazak Rastvorceva značajan za klub? Vidimo da se krenuli da ga, tehnološki rečeno, “rabite” i u propagandne svrhe. Ostali ste bez vođe tima Uroša Elezovića, da li je Rastvorcev adekvatna zamena imajući u vidu ipluseve (igra u odbrani) i minuse (godine)?

– Elezović je povezao generaciju koja je osvojila tri titule. Sjajan igrač, po mentalitetu osvajač. Status reprezentativca ga je odveo u novi isplativ ugovor. Voleo bih da karijeru završi u Vojvodini, da mu se klub oduži za iskorak na koji nas je poveo predvodeći tu generaciju igrača. Došao je Rastvorcev, takođe igrač koji ima oreol osvajača, kapitena, za sada vidim da imamo odličnu atmosferu i drugačiji stil igranja. Verujem u te momke, verujem u iskustvo Rastvorceva, verujem da od njega i Ćurkovica mladi igrači imaju šta da nauče. I o rukometu ali i o ponašanju, ophođenju, o čvrstom stajanju na zemlji i kada je uspeh i kada je poraz.

Ostali ste bez reprezentativnog golmana Miroslava Kocića, ali niste posegli za zamenom. Zašto?

– U ovom trenutku nemamo rešenje za poziciju golmana u smislu dovođenja novog golmana. Ali prvi takmičarski mečevi pokazaće koliko nam je potreban. Mi imamo dva golmana čiji ćemo nivo sada testirati. Imamo puno poverenje u njih isto onoliko koliko smo imali u Kocića kada je iz Zaječara došao u Novi Sad. Vreme će pokazati koliko nam je golman potreban.

Dobili ste trenera, čini se, drugačijeg senzibiliteta u odnosu na njegovog prethodnika. Kakav je prvi utisak u radu sa Nikolom Markovićem.  Da li se već sada može proceniti da li može biti dugoročno rešenje za klupu Voše?

– Nikoli Markovicu su date odrešene ruke oko izbora saradnika, nacina pripreme ekipe, sastavljanja ekipe. Na pravilu da postoji jasna podela prava i obaveza na relaciji ekipa-stručni stab-uprava, će se i dalje dosledno insistirati. Igračima je jasno predočeno da svi počinju od nule i da šef stručnog štaba ima apsolutno odrešene ruke. Da li smo tandem za duge staze, vreme će pokazati. Vojvodina nije sklona naprasnim rešenjima i planiramo dugoročnu saradnju, ali planovi su planovi.

PROTIV ISPADANJA IZ SEHA LIGE

Na početku smo SEHA sezone. Prošla je bila razočaravajuća u smislu plasmana. Može li se smanjiti taj disbalansizmeđu uspeha na domaćim frontovima i tima koji teško da može da se nosi sa najboljima u regionu?

– Bila je to razočaravajuća sezona u SEHI na par nivoa. Prvo rezultatski smo podbacili i tu nema opravdanja. Ipak podsetiću vas i na sramotne scene suspendovanih sudija na utakmici sa Nexeom i onaj rukometni vodvilj u Skoplju koji je bio apsolutni hit Youtuba. Kada saberete ti 6-9 bodova koji su otišli na „slučajne“ greške za koje smo dobili izvinjenje, onda vidite da nismo samo mi bili loši. Ima jos loših. I ova sezona u SEHA ligi počinje sa novom predstavom. Interesa povećanja kvalitet SEHA lige predstavljen je kroz potrebu da se uvede ispadanje. Slogan „potreban nam je kvalitet“ na koji se još se doda i masna „tako sponzor želi“ lepo zvuči samo što niko nema rešenje kako to izvesti. Ipak kada kažete možemo li te želje da vidimo na papiru od sponzora onda dobijete uvređene rukometne veličine. Iskustvo mi govori da se milionski poslovi u evrima ne prave na reč, niti se interesi definisu usmeno. Ovde je ipak nesto drugo u pitanju. Šta? Pokazaće vreme. Od lige koja je zamišljena, i ugovorom napravljena, radi povećanja kvaliteta rukometa u Srbiji i Hrvatskoj, a potom i Makedoniji, mi sada imamo nešto što postaje svoj alter ego i što se kod pojedinaca zamišlja kao paralelna Liga šampiona. Samo, znate u Ligi šampiona se interes sponzora Veluxa ne prenosi usmeno sa garancijom „verujte mi“. Nezamislivo je da je direktor lige ujedno i delegat na utakmicama, i još mnogo toga… Što se Vojvodine tiče, dok postoji surovi interes, i ništa drugo sem interesa, da igramo – igracemo SEHA ligu, kada toga ne bude bilo, ništa nas neće zadržati unutar te lige. Iskreno SEHA liga ulazi u jednu fazu u kojoj svi moramo priznati kome i čemu ona služi. Ono što je bio cilj osnivačkog ugovora očigledno više nije cilj. To je sada sredstvo. Koji je interes srpskog rukometa da ubuduće imamo jednog a onda vremenom teorijski i ni jednog predstavnika? I to u nečemu u čijem osnivanju smo učestvovali i definisali cilj osnivanja. Ne sumnjam da će nam stići račun za ovakve izjave, ali ja sam spreman na to, kao i prošle sezone. Istina najviše boli.

APSOLUTNI PRIMAT – LIGA ŠAMPIONA

Koliko će SEHA liga biti u senci premijere u EHF Ligi šampiona? Da li je igrački kadar dovoljno širok da podnese takodva naporna takmičenja? Da li će nešto morati da trpi?

– Apsoluni primat ce imati Liga šampiona. To je liga pod okriljem EHF-a. To je uvek prioritet. Koliko smo spremni za dva tako jaka koloseka, videćemo. Svi znaju da je ovo veliki iskorak za Vojvodinu. Bice i teško i naporno, ali verujem da ćemo iskustvo preneti na neku novu sezonu. I tri godine igranja SEHA lige je pokazalo svoj rezultat.

ŽELIMO 6-8 BODOVA

Šta je cilj u EHF Ligi šampiona? Koliko bodova očekujete i protiv koga?

– Ne volim da licitiram koga ćemo pobediti. Ne igram kladionice i ne znam ko koga moze da pobedi. Naš cilj jeste 6-8 bodova. Da li ćemo uspeti i protiv koga, videćemo. To su sve jake i iskusne ekipe. Čast je igrati i biti u takvom društvu.

VRAĆAMO RUKOMET NA SPENS POSLE PET GODINA

Vraćate rukomet u SPENS na velika vrata. Česta je priča da publike nema jer je “Slana bara” daleko od grada, iako, istini za volju, bilo je i punih tribina prošle sezone. Znamo da poseta zavisi i od rezultata. Kakav odziv publike očekujete?

– Igranje u hali Slana Bara je imalo smisla. Na SPENS se vraćamo posle 5 godina . Otisli smo kao osrednja ekipa u domaćoj ligi, a vraćamo se utakmicama Lige šampiona. To je za ponos. Uradićemo sve da SPENS bude pun, da pobedimo neke utakmice, da klinci počnu da se bave rukometom, ima tu puno interesa…

U tom smislu ide i priča sa podrškom, ali onom finansijskom. Da li je šampionski status izgradio i neke bolje pozicije klubu što se tiče finansiranja? Da li je moguće povećati budžet u aktuelnom trenutku u srpskom sportu ili je cilj da se zadrži i ono što se sada ima?

– Šampionski status je izradio finansije dovoljne za srpske uslove. Delimično za SEHA ligu. A koliko je to u Evropi-videćemo. Ipak činjenice su jasne, da može tim od 500.000€ da bude šampionski, pa ne bi onda vodece ekipe ulagale 20 puta više, zar ne? I ovde istina boli. U ovim okolnostima u kojoj se spas sporta, svakog sporta i kluba, vidi u privatizaciji, nisam siguran. Polažem nada u to da je Grad Novi Sad prepoznao naše rezultate, da će tako biti i sa AP Vojvodinom. Dislocirani smo od Beograda i to ima prednosti, ali i mana. Mana je to što smo dislocirani i od mesta gde se dele budžeti za veće domete, ali to je prosto tako. Za pravi iskorak u smislu pravljenja ozbiljnog kluba na evropskom nivou na duže staze potrebne su stabilne finansije.

PARA NEMA ZA VELIKE STVARI…

Česta je krilatica da bi srpski klub sa million evra budžeta figurirao za ozbiljan plasman u Evropi. Ima li u tom smislušanse za Vojvodinu?

– Mislim da nema. Realno tog novca za rukomet u Srbiji trenutno nema. Krivica nije ni do Saveza ni do klubova. Ni sam ne znam gde je krivica, ali tih para prosto nema. Kada odgledate film „Bicemo prvaci sveta“ vi jasno vidite gde je napravljena odluka da košarkom zavladamo svetom. Kada se takva odluka donese za rukomet, onnda će sve ići kao na tom filmu. Do tada-radimo najbolje sa onim što imamo.

NEKI SEDE PO 20,30 GODINA, A NEMAJU REZULTATE

U smislu uzdizanja kluba iz ruševina, Vojvodina je jedna pozitivna priča u srpskom rukometu. Prepoznajete li i neke druge? More negativnosti, loše atmosfere i loših rezultata prate rukomet već mesecima, malo i duže. Gde je srpski rukomet? U krizi, na stranputici ili samo odslikava trenutak društvene realnosti? Koji je to njegov “gorući” problem i kako ga rešiti?

– Srpski rukomet je tu gde jeste. Sa svim tim činjenicama. Biću iskren kao i kod SEHA lige. Imate četiri kluba koja imaju licencu za Super ligu,  a od toga su dva koja igraju SEHA ligu?!? O čemu dalje da pričamo. Vojvodina jeste pozitivna priča, ali mi tu priču pričamo osam godina, sa dna prema vrhu. Ukazivali smo i na probleme u srpskom rukometu, i klub i ja trpeli posledice toga. Ali stvari su se promenile. I tek treba da se menjaju. Vi imate ljude koji su 20 ili 30 godina u rukometu, na funkcijama, rezultata nema, ali je bitno da oni tu sede. Ja za sebe mislim da sam na granici kada je možda potrebno promeniti sebe u klubu da me ne bi drugi menjali, ali misle li tako svi? Pa ne baš… izbori u RSS sledeće godine će samo produbiti loše odnose. Imate rukometne centre koji su propali insistirajući na tome da je klub jedan čovek i da tako treba da ostane. Nastaju neki novi rukometni centri. Taj animozitet se oseća. Sa druge strane, pomenuti izbori dovode do toga da se pojavljuje grupa koja sebe naziva „legende“ i koja smatra da je sve loše u rukometu posledica jednog čoveka. A da li je baš to tako? Neće biti. Da li se nude rešenja? Ne baš. Šta fali srpskom rukometu? Fali novac. Mislite da Kragujevac, Spartak, Partizan ne znaju da naprave tim za Ligu šampiona – pa znaju. A kada upravo ovako pitate pa imamo li mi novca za to da se rukomet promeni – onda ste oportunista. I protiv legendi. Zato mislim da je srpski rukomet na finansijskoj stranputici i krizi struke, a da je društvena realnost samo preslikana i na rukomet – zaključuje predsednik srpskog šampiona, Milan Đukić.