Balkan Handball

KOLUMNA: Prvi dižem ruku!

Ko nije verovao u ovo? Ko je to mislio da plasman ovog i ovakvog Vardara u Keln nije realan? Prvi dižem ruku! Ti što čitaš, baci kamen prvi, udri, ali budi nežan. Dosta mi je maltretiranja od mađarskih graničara, koji su nas držali na Horgošu prošle noći tri sata u koloni, kao da ih je Pastor lično instruisao da nam presedne onakvo rukometno veče u Segedinu.

Za ove nežne novinarske godine koje imam, kilometraža mi je poprilična. Gledao sam kako se dižu svetski pehari i u Dohi, i u Malmeu, Barseloni, Parizu i Zagrebu. U Kelnu mogu vezanih očiju da uđem u Lanxess i pronađem svoje mesto na tribini. Nagledao sam se konfeta sa krova, nasmrdeo jeftinog vatrometa i naslušao „We are the champions“ do te mere da sam postao rezistentan, da mi puls često ostane isti kada posmatram kako se smeje i plače. Možda znate taj osećaj u svojim branšama, čini vam se da ste „obrnuli igricu“ i da nema više šta da doživite posle 12 godina intenzivnog rukometnog globtroterstva.  A, treba raditi još 30?

A, onda, dok tako razmišljam o smislu života i posla kojim se bavim bogoradeći prijateljima i tražeći motivaciju… onda se tako desi nešto, takvu mi šamarčinu opali, resetuje i vrati na fabrička podešavanja.

I onda je to u stvari to. Kakvih 30? Narednih 50 možeš da radiš. Shvatiš koliko si srećan i privilegovan da radiš u životu ono što najviše voliš. Ovaj Segedin je bio upravo to. Taj klik. Ono zbog čega sam prošle noći razmišljao da mi ne mogu ništa svi mađarski graničari zajedno i da mogu da me ostave i 25 dana na granici, 26. ću se okrenuti, izaći iz kolone i pun gas ka Kelnu. Benzina ima i u glavi, i rukama, rezervoar je ponovo pun. Ma, pešaka ću da odem.

Zašto? Zato što je ovo moj sport. Neke priče sam naučen da romansiram i preuveličavam, ali neke se ispričaju same pred mojim očima. Ostaje vam samo da stavite tačku. Ovo je bio film. I onaj u Parizu, i ovaj u Segedinu. I morao je da ima ovakav kraj. Žao mi je momaka iz Pik Segeda, ali Pastora baš i ne. Izgubio je sve u onih 10 minuta u Skoplju. Zato je i besan preko svake mere profesionalizma, jer zna kakav je ovo bio „zicer“ za klub. Način da i Evropa potvrdi taj izlazak iz senke Vesprema.

Ali, to je to zbog čega smo tu. I taj Cuparin „upijač“ u Parizu, i Stašov konačni odgovor na „Skype call“ koji mu je usmerio karijeru sa tribina hale u Segedinu do F4 u Kelnu, i ona „priceless“ faca Bruna Martinija kao da je sledeći u redu za giljotinu, i Talantov smehotresni trans u svlačionici, i ekstaza Bande i Stoleta pred mojom kamerom, kao dva medveda koji se maze, i sve te plate kojih nema i svi oni igrači bez kojih smo mislili da se ne može, i razgovor sa Parondom (skoro pa na srpskom „sunce ti lebovo“), i svi ti ljudi koji uredno čekaju u redu da bace petaka svojim igračima u Segedinu uprkos porazu, i to da prežaljeno Kielce od Talantovog testamenta za šest meseci izbaci najbogatiji klub na svetu….sve to.

I dok se moralne gromade budu obrušavale, a rukometni pukovnici delili ordenje i odlikovanja, ponoviću, Vardar i Final4 u uslovima sadašnjim!? Ma ne, nema šanse. Neizvodljivo. Dajte mi neki drugi primer? Otišla dva trenera, dva golmana, vođa odbrane, prvi plej, prvi levi bek napusti klub u februaru, drugi sleti s drugog sprata, treći povredi koleno i pre starta sezone, trener početnik, priče kruže, crni petak se bliži…

Dajte mi neki drugi sport? Ponudite mi bilo šta drugo osim ove tri reči.

„Nebo se otvorilo“.

6 Comments

  1. Sale_MKD

    06/05/2019 at 14:55

    Evo mene za tobom… dizem dve ruke!!!

  2. Janko Ristovski Skoplje

    06/05/2019 at 17:32

    Zika,
    Odusevljen sam kad citam tvoje kolumne – bez razlike dali Vardar je u prici ili ne.To misljenje deli 95% posetioca iz Makedonije.Objektivno,emocionalno (onako sa Balkana)rutinski. Moram reci da ukoliko postoji F4 za novinare ili za popularne rukometne sajtove – onda jos danas sa Madzarske granice produzi za Keln.A i Vi kao Vardar iz 2017- idite kao turisti a vratite se sa medaljom za najpopularniji sajt Evrope.
    BALKAN VARDAR je pokorio Evropu a zasto ne i BALKAN HANDBALL.
    A ako ne,mi posetioci smo vam Vec dali medalju (onu koji moze da Vam pozavidi novinarski krem Evrope)

  3. BH-fan

    06/05/2019 at 19:28

    Morao sam ovo da napišem iako to reeeetko činim…Žiko hvala za sve kolumne, intervjue, izveštaje i sve ostalo, veliko je zadovoljstvo slušati te i čitati tvoje tekstove, pored očigledno velike rukometne stručnosti tekstove „začinjavaš“ i svojim spisateljskim talentom kojim izazivaš mnoge pozitivne emocije kod čitalaca, samo tako nastavi…..da si nam živ, zdrav i sreća na putu da te prati!

  4. Mile

    06/05/2019 at 22:04

    Полно поздрави од Македонија.Ziko druze samo produzi tako,najbolji si uvek citam tvoje kolumne onako kao Tonia Masarotia umjetnicku notu i zar za rukometu kao Toma Obranagana.Balkan handball najbolji za rukomet i primer za sportski Zurnalizam.Cekam price iz kelna,pa ako da bog i videli se u kelnu.pozz

  5. Zagor

    07/05/2019 at 01:16

    Bravo

  6. Makedonac

    07/05/2019 at 15:20

    Svaka čast Majstore. Svako tvoje pisanije je Biser. Uživam kad te čitam. Živ bio, veliki pozdrav iz Skopja.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *