Miroslav Kocić (23 odbrane – dva meča)
Najsvetlija figura srpskog državnog tima! Srbija je dobila golmana koji je kadar da brani i na strani, i na domaćem terenu, a koji, bez obzira u kakvoj formi bio u klubu, izvlači maksimum u reprezentativnom dresu. Ako se zna da je reč o momku koji praktično nikada nije branio u inostranstvu (osim par meseci u Metalurgu i katarskom El Džaišu), onda je to i jedna od retkih stvari kojom može da se diči i domaća Super liga. Zbacio je i balast zvani senka Darka Stanića. Bravo, Koce!
Dragan Marjanac (bez učinka)
Povratak srebrne zamene Darka Stanića prošao ne nezapaženo. Tek par minuta na streljani početkom drugog dela u Rejkjaviku, bilo je malo za učinak, ali i nekakav zaključak – jeste li Marjanac na nivou potrebnom državnom timu ili ne.
Dejan Milosavljev (jedan sedmerac)
Budućnost srpskog rukometa. Odbranjeni sedmerac u 53. minutu drugog meča sa Islanđanima, svakako je podstrek momku koji ima jedva tek 19 godina.
Nemanja Ilić (5/5)
Levo krilo francuskog Tuluza potvrdio je status reprezentativca na koga se može računati. U onoliko prilika koliko je imao, bio je nepogrešiv, a jedan je od retkih, koga smo mogli videti angažovanog i u fazi sprečavanja ubitačne kontre Islanđana.
Filip Marjanović
Bez šanse da pokaže šta zna, ali neko ko je zaslužio da se nađe tu gde jeste.
Aleksandar Radovanović (jedan meč – bez učinka)
Juniorski reprezentativac iz redova francuskog Šerbura, bio je najveće iznenađenje na spisku Dejana Perića, s obzirom da su iza njega ostali igrači poput Rajka Prodanovića i Bogdana Radivojevića. Ideja o polivalentnosti desnog beka-krila koju je imao Dejan Perić, nije došla do izražaja u meču u Rejkjaviku. Ono što je još veće iznenađenje za javnost od samog poziva, jeste i povratak Radovanovića u Francusku zbog klupskih obaveza odmah nakon prvog meča!? To je nešto što do sada nismo imali priliku da vidimo u reprezentaciji.
Marko Vujin (5/21)
Statistika nikada ne laže kada je u pitanju jedan od najboljih levorukih igrača na planeti, a u srpskoj režiji – razočaranje decenije u državnom timu. Jedan od komentara „pa on ni krajnjeg u odbrani ne može da igra“, nažalost, može da se prilepi desnom beku Kila. Dejan Perić, očigledno, nije ništa naučio od svojih prethodnika koji su „zube polomili“ upravo dajući specijalni status Vujinu. On se ogleda u beskonačnom poverenju kada je šut u pitanju, procentu koji bi sve ostale bekove odavno zakucao za klupu, ali i iznalaženju mađioničarskih rešenja po kojima desni bekovi poput Zelenovića ili Orbovića moraju da igraju krila, kako bi „krpili“ Markovo neznanje u odbrani. Sve to opterećuje i taktiku, i ekipu, neke žrtve su odavno van nacionalnog tima, ali po pravilu, selektori toga postanu svesni, kada bude kasno. Jedini koji je imao „uputstvo za upotrebu Vujina“ bio je Jovica Cvetković s kraja prošle decenije. Iako su ga optuživali za sujetu i ko zna šta, legendarni desni bek, tačno je znao – koliko i kada treba upotrebiti Markovu levicu.
Darko Đukić (3/5)
Prvo desno krilo Srbije namerio se na raspoloženog Gustavsona na golu Islanda, koji je branio i neke nemoguće stvari, ali bez obzira na to, godine, kvalitet i potencijal mladog Nišlije, opravdaju svaki minut šanse koji mu je Dejan Perić ukazao.
Momir Ilić 10/18
Kapiten je u Nišu popravi utisak iz Rejkjavika, gde nije bio ni blizu rejtinga najboljeg strelca EHF Lige šampiona iz Vesprema. Islanđani su taktički dobro zatvorili Ilića, koji je teško dolazio u priliku da opali po golu. U drugom meču je to išlo lakše, Moša je pokazao zube Halgrimsonu na samom startu, preuzimao odgovornost i vodio napad, ali na kraju, zajedno sa saigračima, izgubio glavu i poklonio bod Ribarima.
Rastko Stojković 2/4
Neprepoznatljiv. Iskusni pivotmen utopio se u sivilo svog tima, ali je tome doprinela i bekovska linija, koja nije koristila njegovo znanje. Član Meškov Bresta može mnogo bolje u dresu Orlova, a na stručnom štabu je da to i realizuje u budućnosti.
Nenad Vučković
Defanzivac u nacionalnom timu, kapiten Melsungena, ostao je bez učinka u napadu. Uvek u raskoraku između onoga što jeste u klubu i što žele od njega u reprezentaciji, međutim, voljni momenat je bio na dobro poznatom nivou.
Nemanja Zelenović 3/7
Falio je u revanš meču. Standardni član nacionalnog tima, doneo je na kratko impuls saigračima u Rejkjaviku, a izvesno je da bi svojom igrom u oba pravca olakšao posao Dejanu Periću u revanšu.
Davor Čutura 5/7
Prvo poluvreme u Nišu pokazalo je da je reč o neosporno kvalitetnom napadaču, isto kao što je sam finiš pokazao neiskustvo igranja u nacionalnom timu, iako je Davor zagazio u drugu polovinu tridesetih. Kakav je to zalog za budućnost, ostaje da vidimo.
Dalibor Čutura (1/2)
To nije bio momak koji je vedrio i oblačio srpskim napadom na EURO 2012. Bezopasan po gol, brzoplet, bez dovoljno rešenja za prvu liniju bekova – Ilića i Vujina. Želja da reši meč minut pre kraja u Nišu, proizvela ga je u jednog od najvećih tragičara.
Ilija Abutović 4/5
Jedan od retkih koji je zaslužio prelaznu ocenu, a možda i jedini za koga je ono što je najavljivano od strane Dejana Perića, bilo i viđeno na terenu. Stamen u odbrani, inteligentan, smiren u napadu, igrač Vardara je iskoristio šansu i pokazao da nije slučajno bio kapiten juniorske generacije 1988.
Mijajlo Marsenić 9/11
Iako je golgetersku seriju u Rejkjaviku započeo i završio kada je meč bio praktično gotov, realizacija i odnos, izbacili su stamenog pivotmena kao jednog od najboljih u dresu Srbije u ova dva meča. Možda su oni i nagoveštaj izlaska iz višemesečne kriza nakon odlaska iz Metalurga. Igrač koji će svakako imati šta da kaže i pokaže u budućnosti.
Petar Đorđić 0/3
Velike planove je imao Dejan Perić za Petra Đorđića govoreći o njemu kao o momku koji može pokriti više pozicija i igrati važnu ulogu u odbrani, ali je realnije bilo da će momak, koji je dve godine proveo van rukometa, od povratka u reprezentaciju posle šest godina pamtiti samo intoniranje nacionalne himne. To je i najveći utisak, s obzirom da je učinak, par ishitrenih šuteva u situaciji totalne islandske nadmoći na terenu u Rejkjaviku, bio zanemarljiv. Povratak kod Ljube Vranješa u Flensburg biće i šansa da Srbija u bližoj budućnosti dobije još jednog velikog igrača.
Nemanja Mladenović
U par navrata obavljao odbrambene zadatke. Vođa juniorske generacije 1994 polako skuplja reprezentativne minute. Na vreme…
Miloš Orbović 0/1
Desni bek koji je dosta napredovao ove sezone u dresu novosadske Vojvodine, imao je svoje vatreno krštenje u Čairu nakon završetka juniorskog staža sa SP 2013 u Bosni i Hercegovini. Imao je tu šansu da se oproba i na desnom krilu. Jedan od potencijalnih standardnih reprezentativaca u budućnosti…
Strahinja Stanković
Desno krilo novosadske Vojvodine nije dobio priliku protiv Islanda, ali je lična satisfakcija sigurno velika s obzirom na konkurenciju na toj poziciji.
MINUS ZA SVE – MIKS ZONA?
Prema tvrdnjama izveštača iz Niša, reprezentativci Srbije nisu bili dostupni za izjave posle meča u miks zoni hale Čair, kroz koju nisu ni prošli! U zemlji u kojoj je interesovanje za rukomet direktno povezano sa rezultatima državnog tima, takve stvari su nedopustive ili je u pitanju samo greška? Novine su jutro posle na trafici, i kada se gubi, i kada se dobija…
1 komentar
Bravo za ovu analizu
Neverovatno kako selektor moze dabude slep
Gledao sam utakmicu i kad sam cuo savete u zadnjem taymu od zalosti sam se nasmejao.
Verujem da ce biti bolje protiv Crne Gore