Regularni deo sezone u srpskom rukometu dobio je svoj epilog novom pobedom Partizana nad Vojvodinom na Banjici. Tim Đorđa Ćirkovića je uradio ono što nije duže od decenije, došao do pol-pozicije pred plej-of i tako podgrejao nade navijače armije da bi titula mogla da se vrati u Humsku 1 posle 13 godina.
Bili crno ili crveno-beli, dobro popunjena Banjica drugi vikend zaredom, nešto je što mora svakoga da raduje. Čak i bez organizovane grupe navijača, Partizan je uspeo da dovede na tribine puno „običnog“ sveta i na taj način zaokruži ciklus od četiri meseca u kome je uspeo da multiplikuje pažnju sportske javnosti prema hramu rukometa na Banjici.
Srbija je dobila pravi rukometni derbi. Vojvodina sa rosterom koji je najkvalitetniji u poslednje dve decenije u domaćem rukometu namerila se na tim koji želi sve i to ne krije od starta sezone. Bez uvijanja i foliranja, ali sa argumentom u kvalitetu sastava i navijačkoj bazi koja je gladna trofeja na nivou sportskog društva. On sada ljudima kojima je crno-bela u srcu, dođe kao melem na ranu.
Od rivalstva dva jaka tima profitiraju svi.
Srbija ima dva konkurentna tima u dva evropska kupa. Novosađani imaju realnu šansu da završe u TOP 12 Lige Evrope što bi bio još jedan korak napred u trogodišnjem ciklusu započetom osvajanjem EHF Kupa. Partizan je jedan od glavnih favorita da se nađe u završnici bivšeg Čelendž takmičenja uz Olimpijakos, AEK, Bešiktaš, čeka ga interesantno proleće. Šta god da bude zaključak šampionske trke, Srbija zaslužuje dva tima u grupnoj fazi Lige Evrope od naredne sezone. Sve ostalo ne bi odgovaralo realnosti koja postoji na rukometnoj mapi od Banjice do Slane Bare.
Svako će do kraja šampionske trke imati svoje adute. Sinoć na Banjici, Andrej Trnavac je doneo prevagu gostima na startu, baš onako kako je Said Heidarirad to uradio u završnici. Iranac pravi razliku, brzo su ga zbog energije i atraktivnosti zavoleli navijači, nosi i šampionsku auru iz Bukurešta, sve ono što se i moglo pretpostaviti kada je početkom septembra zadužio broj 32. Igrač koji je, međutim, „best value for money“ od stranaca u srpskom rukometu ove sezone, Miha Kotar, svojim minijaturama uspeo je da razloži odbranu komandanta Miljana Pušice. Slovenački srednji bek je pravi „ball controller“, a kada treba i odličan paker, hrabar, stabilan, sve ono što smo navikli od njegovih sunarodnika. Povukao je ručnu kada je napad Partizana bio u nok-daunu, probio gde je trebalo, par puta pronašao Ivana Mićića, koga su kao Isusa razvlačili u sredini odbrane Vojvodine. Sa svojom laganom konstitucijom za poziciju na kojoj se nalazi, sinonim za „dete Partizana“ igra i mozgom, i srcem, za svako poštovanje. Njih dvojica su povukli da bi u nastavku proradili onako kako se od njih očekuje i Zečević, Crnoglavac i Đorđić. Tim Đorđa Ćirkovića uvek izbaci neke nove pojedince u prvi plan u svakoj narednoj utakmici, to je sigurno jedan ozbiljan kvalitet, a još rezerve ima i iskustvu i rutini Stevana Vujovića i Mihajla Radojkovića, koji će imati dovoljno vremena da se nameste do početka druge polusezone.
Poslao je poruku Boris Rojević i svojoj upravi da će mu biti potrebna pojačanja u narednom periodu kako bi obnovio energiju u timu. Razlaz sa Petrom Đorđićem kome trener Novosađana očigledno nije pronašao adekvatnu ulogu u timu, doveo je Novosađane u problem sa nedostatkom rešenja na toj strani napada. Baris Puhovski je u dramatičnom padu u odnosu na prethodne sezone, pa ni majstorski potpis Milana Jovanovića nije dovoljan da bi se ovako teški mečevi odigrali u celini na istom nivou u situaciji rasporeda koji je nametnuo i šest zahtevnih utakmica u Ligi Evrope. Sporiji povratak Milana Milića koji bi trebalo da bude podrška Jovici Nikoliću, dodatno je ograničio rotaciju Vojvodine. Simo Šijan i Branko Tomić kao „počasna straža“ prethodnih sezona sada je sa druge strane puta u Kaću. Imaće šampiona sa „Slane Bare“ par nedelja da se presabere, spremi za februar i dvomeč sa Portom koji ih vodi u doigravanje za četvrtfinale, a posle i borbu za domaće trofeje.
Partizan – Vojvodina 2:1 ove sezone, ali u trofejima Novosađani imaju prednost. Ostaju još dva da se podele. Posle godina tišine, opet je srpski rukomet u modi. To je najvažnije.
