Uz njega i Vujino viđenje Prvenstva, verujem da imamo dobar „proizvod“.
Sedim, gledam, ne verujem. Subota, 11.500 Nemaca gleda Ruse i braću Korejance. Ove unificirane, koje su prvo razdvajali, a sada ih spajaju. Busamo se mi Balkanci u grudi, ali nismo im ni do kolena. Tamo je brat na brata udario, i nije bilo podele ko se kome Bogu moli, već kapitalizam udario na komunizam, pa svaku kuću podelio na dva dela. Dva oka u glavi zavadio zbog partijske knjižice. Ako je u EX-Yu bilo krvavo do kolena, tamo je bilo do grla, tako brojke kažu.
Da Korejanci igraju rukomet kao što ratuju, omiljeni crtani film tamošnjoj deci zvao bi se „Vinček i Pekeler“, kao nekad „Mirko i Slavko“.
„Patriče, pazi Toleda levo“
„Hvala ti Hendriče, upravo sam mu uradio pregled sinusa“
„Bolje da si mu bubrege pregledao, ima dečko pesak, pokupio ga letos kada je išao kući“
„To ću u sledećem napadu“
„OK, onda rektalni Petrusu u drugom poluvremenu“
„Važi, odmah čim mu namestiš frizuru“
„Jedini alibi za „deja vu 2007“ u koji polako, ali sigurno klizimo, jesu ovi ljudi koji vole rukomet. Nigde na svetu ne bi 11-12.000 gledalo Koreju, Brazil i Rusiju kako igraju rukomet. Ako ovaj skroman nemački sastav sa par hirurga bez licence koji će vaditi organe „na živo“ do 27. januara, ne zaslužuje medalju, onda berlinska publika zaslužuje sve medalje ovog sveta.
Makedonci na Hrvate. Tim Line Červara je na dve pobede od olimpijskih kvalifikacija. Ako dobije Makedoniju, realno je da ih trijumf protiv treće ekipe iz Berlina vodi tamo gde žele. Hrvatska je veliki favorit, koji ima još puno rezerve. Da li će makedonska igra „zatvorenih očiju“ biti dovoljna?
Ako ćemo realno, Srbija je odigrala dve utakmice iznad početnih očekivanja javnosti. I poraz od 11 golova od Francuske lakše se stavi „ad-akta“ ako vidite i osećate da ekipa diše, da momci padaju na glavu i da je voljni momenat čist kao suza. Zainatila se generacija 90′ da se pokaže i dokaže. Veliki je peh povreda Zelenovića, ali i sa njim, niko ne bi mogao ništa da potpiše kada je u pitanju meč sa Brazilom. „Karioke“ sa iskustvom igranja OI kod kuće, u sistemu koji je postavio Ribera pre mnogo godina ostavljajući naslednika, sa šest-sedam igrača preko 100 nastupa, vole da se „peglaju“, igraju čvrsto, jako. Sve je to u redu, ali verujem da Evropa još uvek ima šta da kaže.
