„Biti prvi znači biti hrabar“

PIŠE: SPORTSKI PSIHOLOG BOJANA JELIČIĆ 

UVOD U PSIHOLOGIJU – JESAM LI JA SADA LUD?

Skoro svaku saradnju počinjem objašnjavanjem razlike izmedju psihologije i psihijatrije, kako bih stekla bolji uvid u obaveštenost o tome čime se bavi psiholog, odnosno kako bih anulirala strepnju koja može da postoji i kojom se umeju opterećivati: “jesam li ja sada lud kad mi treba pomoć psihologa?!“ Posle skoro osam godina bavljenja ovim poslom u oblasti sporta i ljudskih resursa, uočavam da se situacija informisanosti našeg naroda, bez obzira na nivo edukovanosti, poboljšava. I to raduje, jer pokazuje da smo mi psiholozi bili uporni i istrajni u procesu edukovanja, informisanja, i afirmacije psihologije.

DRUŠTVENA NAUKA

Psihologija je društvena nauka. Zvanje diplomiranog psihologa se stiče se kod nas u okviru Filozofskog fakulteta, u inostranstvu na fakultetima Društvenih nauka (Social studies). Za razliku od psihologije, psihijatrija je oblast medicinskih nauka (Medicinski fakultet i specijalizacija iz psihijatrije).

RAZLIKA IZMEDJU PSIHIJATRIJE I PSIHOLOGIJE

Dok se psihijatrija bavi poremećajima, patologijom i bolestima, psihologija se bavi tegobama, teškoćama i problemima. Postoji i klinička psihologija kao grana koja se graniči sa psihijatrijom. Dok se lečenjem lekovima bavi psihijatrija, psihologija se uglavnom ne bavi. Na kraju obavezno dodajem da nije „strašno“ ni kada neko treba pomoć psihijatra, problem je mnogo veći ako trebaš pomoć psihijatra uz uzimanje lekova, a ti je izbegavaš. E to je mnogo veći problem, nego što je „strašno“ ići kod psihijatra.

PSIHOLOGIJA SPORTA U SRBIJI U POVOJIMA

Što se tiče psihologije sporta u Srbiji, ona je u povojima naspram svetskog nivoa razvoja i upotrebe psihologije u sportu. Pre nego što sam ušla u svet psihologije sporta kod nas, napravila sam kontakte sa kolegama iz inostranstva koji su već bili uspešni i renomirani u ovoj oblasti. Kontakti su se brzo širili i stabilizovali na nekoliko odabranih i aktuelnih kolega. Razmenjujemo iskustva, saradjujemo i konsultujemo se. U svetu nauke je sve nekako drugačije pa tako ljudi rado razmenjuju svoja razmišljanja, iskustva i zaključke. Sve u svrhu napredovanja struke i pružanja adekvatnije pomoći. Većina uspešnih klubova i reprezentacija u svetskom sportu angazuje sportske psihologe. Iako nekad nisu deo javne slave, psiholozi su instrumentalno iza svih tih uspeha.

KAKO PSIHOLOGIJA SPORTA MOZE POMOĆI SPORTISTI?

(ili roditelju mladog sportiste, treneru i stručnom štabu – zavisi od uzrasta i nivoa na kom je sportista)
Postoji devet oblasti spsihologije sporta kroz koje ona pomaže:
1. Fokusira se na poboljšanje učinka (maksimiziranje potencijala).
2. Usmerena je na učenje (edukaciju koju psiholog pruža sportisti tokom samog rada), vežbu i mentalni trening.
3. Poboljšava opšte psihološko stanje sportiste (sportista je mentalno zdrav, srećan i produktivan i van sporta).
4. Bavi se i uticajem socijalnih faktora koji okružuju sport (Kako društvo gleda na sport? Kolika je važnost sporta u životu osobe? Kako možemo poboljšati kvalitet zivota uz pomoc sporta?)
5. Bavi se razvojnim faktorima kod dece u sportu (važno je da sportsko iskustvo bude pozitivno, da se mladi sportisti osećaju sigurno, potvrdjujući detetovu veštinu bavljenja odredjenim sportom; zatim, trening i treniranje mladih, etička pitanja i pitanja mentalnog zdravlja u samom učestvovanju u sportu).
6. Bavi se rehabilitacijom povrede i kontrolom bola (postoje brojni mentalni pristupi nošenja sa bolom i problemima sportskih povreda).
7. Poboljšava efikasnost treninga i trenera (pažnja je usmerena na adekvatne mentalne i razvojne pristupe koji utiču na sportsko učenje i učinak u sportu).
8. Pomaže u smanjenju nivoa anksioznosti i stresa (dok je odredjeni nivo stresa prirodan i neizbezan, prekomeran stres i pritisak negativno uticu na učinak, a sportski psiholozi su učeni da pomognu sportisti da se nosi se stresom, da nauči da ga kontroliše i pretvori ga u uspeh).
9. Poboljšava kontrolu pažnje (odnosi se na fokus i koncentraciju; uspešni sportisti se izdvajaju po istaknutoj kontroli gde će da usmere svoju pažnju).

MENTALNI „TRIKOVI“ SPORTSKIH PSIHOLOGA

Potrebno je umeti primeniti mentalne „trikove“, odnosno veštine koje se stiču učenjem, iskustvom i razmenom iskustava sa uspešnim kolegama, sa naglaskom da za ovaj posao pre svega treba da se ima osećaj. Ne može svaki psiholog uspešno raditi sa sportistima. Ili imaš to nešto ili nemaš, a odnosi se i na strukturu ličnosti samog psihologa i na njegov temperament. Metode sportskog treninga uključuju mnoge psihološke tehnike kao što su vizualizacija (zamišljanje, stvaranje mentalnih slika, tzv. predstava), pozitivan samogovor (izgovaranje pozitivnih fraza u svrhu utvrdjivanja stečenog), i kreiranja pozitivnog stava i atmosfere. Tu je i meditacija(kod rada na poboljsanju fokusa), ali i mnoge druge metode.

TAKMIČARSKI NAČIN RAZMIŠLJANJA

Značajnu ulogu u selekciji za vrhunski sport ima takmičarski način razmišljanja sportiste. Psihologija sporta se odnosi na pobedjivanje, a pobedjivanje iziskuje posvećenost svakoj fazi i aspektu, i treninga i utakmice. Ako sportista čeka da naučene principe psihologije sporta primeni tek tokom utakmice vrlo verovatno NEĆE biti uspešan. Primena naučenog počinje već u trenažnom procesu!

POBEDNIČKI STAV

Da bi ušao spreman u igru, sportista mora imati pobednički stav, u suprotnom neće biti spreman! Najvažnije i istovremeno najteže je primeniti naučeno tokom treninga. Svakog trena, svakog treninga treba održati potreban nivo energije. U suprotnom neće biti moguća pobeda.

UTICAJ GLOBALNOG OKRUŽENJA

Stanje u klubovima i Savezima se reflektuje na sportiste (potpuno prirodno, to je kao kada roditelj traži od deteta da ga ne gleda šta radi, već samo da ga sluša kako treba nešto da se radi. Za razumevanje psihodinamike sportske grupe, neophodno je globalno sagledati okruženje u kojem sportista/ekipa/reprezentacija egzistira, funkcionise i trenira, naglašavajuci i referentnu ulogu (uzornu ulogu) tog istog okruženja (klub, savez) na ponašanje članova, njihove stavove, vrednosne sisteme i osobine ličnosti koje bivaju, direktno ili indirektno, stimulisane.

ZAJEDNIČKI CILJ JE OSNOVA USPEHA

Najvažnije je da grupa ima iste ciljeve, da individue koje čine grupu teže istom cilju. Ako su ciljevi sportiste, ciljevi kluba ili reprezentacije, i ciljevi trenera ili selektora i stručnog staba isti, mnogo je lakše sprovesti plan rada. Lakše je biti istrajan i fokusiran. Zajednički ciljevi su osnova uspeha ekipe.

JASNI KORACI

Uvek imam spremne u glavi jasne korake o tome kako treba prevazići odredjene situacije ukoliko se moja ekipa nadje u njima, premda je moj posao da preventivno delujem da mi ekipa bude što spremnija za raznorazne situacije pred nama. Preneti to na ekipu, da bi ekipa prenela na igru i teren je stvar socijalne veštine i umeća prenosa poruka i instrukcija – jasno, direktno, jednostavno i pre svega zajednički. Nikako ih ne treba nametati. Što kaze Babe Ruth: „The way a team plays as a whole determines it’s success. You may have the greatest bunch of individual stars in the world, but if they don’t play together, the club won’t be worth a dime.“ Tačno tako. Upravo je ovo osnova mog doprinosa srpskoj muškoj rukometnoj reprezentaciji tokom Evropskog prvenstva u januaru 2012.godine.

SRPSKE RUKOMETAŠICE IMAJU PETLJU

Srpsku žensku rukometnu reprezentaciju sam prvi put videla na pripremnoj utakmici pred početak evropskog prvenstva protiv Rumunije u Pančevu. Da nisam tada videla tu petlju i srce, ne bih bila motivisana da radim sa njima jer to ne bi bio izazov za mene. Dobile su me srcem i postale za mene fajterke koje su vredne mene cele, jer ja ne umem drugačije da radim. Nije bitno da li ćete se dopasti sportistima, bitno je da imaju taj kapacitet u sebi da uvide, osete i odreaguju na vašu energiju. A veza i odnos se gradi, posebno kroz teške momente, kad vidimo kapacitete jedni drugih, i načine na koje ljudi reaguju u rešavanju tih situacija. Tada je stvar samo one famozne – ili jesi ili nisi. Nema tu učenja i naučenog. To je stvar tvoje ličnosti, karaktera, temperamenta, odgovornosti, umeća donosenja ‘ad hoc’ odluka i po meni, nezaobilazne – hrabrosti.

ZAJEDNIČKI CILJ

Da bi ste grupu okupili oko zajedničkog cilja, morate umeti da ih usmerite u pravcu razmišljanja o cilju kao o nečem zajedničkom, da prevazidjete i neke postojeće ili potencijalne poteškoće u interpersonalnim odnosima unutar grupe. Pri tome ne pričam samo o rukometašicama, već o celokupnom okruženju, uključujuci stručni stab i ključne osobe rukometnog saveza. Devojkama sam stalno ponavljala da se fokusiraju na ono na šta mogu uticati, na ono što zavisi on njih samih – individualno, i njih kao ekipe (bez stručnog staba). Kada igrače pripremiš na potencijalne ishode, kad napraviš sa njima zajedno plan za svaku potencijalno moguću situaciju, sve to daje ekipi moc da odreaguje adekvatno kada se nadje u novim situacijama.

FOKUS NA SADAŠNJOST

Ekipu moraš da osnažiš da iznese novonastale situacije i usmeri fokus konstruktivno u pravcu rešavanja aktuelne situacije. Naučis ih da vide samo ono što ce biti korisno po zajedničku viziju i ciljeve. Da igraju u ‘sadašnjosti’, fokusirajuci se na to sto trenutno rade, jer to je deo igre na koji mozes uticati – sadašnjost! Objasniš i kroz primere prethodnih grešaka na utakmicama, koliko je destruktivno fokusom ostajati u ‘prošlosti’ ili prosto dozvoliti sebi da paznju usmeriš na tzv. distrakcije koje ti odvlače pažnju sa igre i ‘sadašnjosti’.

BITI PRVI ZNAČI BITI HRABAR

Biti prvi u nečemu znači biti hrabar. Treba da istraješ u prevazilaženju svih prepreka na putu ka viziji. Svesna sam da je moj pristup nekada suviše nov, stran, a time i invazivan po nesigurnost naše nacije. To je pristup obojen stavom, petljom, strašću i emocijom pod patronatom znanja i veštine. Sve što treba je da me prate i idemo ka zajedničkom cilju. Smatram da je moja psihologija pitka, direktna, otvorena, bliska, drugačija, konkretna, pragmatična, slikovita, rešavajuća i zbog svega toga – uspešna.

*Sportski psiholog Bojana Jeličić, bila je deo stručnog štaba muške rukometne reprezentacije Srbije koja je u januaru 2012 godine osvojila evropsko srebro, i deo stručnog štaba ženske reprezentacije Srbije koja je u decembru iste godine pristupom oduševila naciju i zauzimanjem četvrtog mesta prekinula niz neuspešnih nastupa na evropskim smotrama.