Balkan Handball

KOLUMNA: Jednoga dana pričaće mnogi…

Jednoga dana pričaće mnogi kako je maestralna partija Švedske preokrenula tok šampionata u Hrvatskoj, pričaće kako su najslavniji predstavnici Skandinavije u ovom divnom, gladijatarskom sportu snizili oktave sa tribina splitske dvorane, pričaće kako je to učinilo nešto raniju pobedu Srbije nad Islandom ključnom, a ne bezvrednom. Pričaće kako je nakon razočaranja domaće publike, igrač srpskog tima sa najvećim renomeom dobio šansu da spere gorčinu kod poslednjeg odbranjenog šuta islandskog golmana…

To će se pričati jer je Srbija zablistala u drugoj fazi i mimo svih očekivanja osvojila šest bodova protiv strašnih Francuza, moćnih Norvežana i neugodnih Belorusa. Nastaće legenda kako su prvo jedan šut, a zatim jedna utakmica doveli 13. Evropsko prvenstvo do tačke ključanja jer su izabranici Jovice Cvetkovića nakon toga zablistali i iskoristili ostale rezultate i stigli do polufinala, gde je usledila podela medalja među balkanskim selekcijama…

Pričaće… Ali verovatno neće… Svakako da je mnogo nas koji bismo voleli takve priče, ali naredni dani će dati odgovor kakva je (surova) realnost!

Činjenice su sledeće – reprezentacija Srbije ostvarila je primarni cilj, plasman u drugu fazu. Bez osvojenog boda, ali sa zabeleženom pobedom, prvom na kontinentalnim prvenstvima još od 13. januara 2014. godine kada je selekcija predvođena Vladanom Matićem srušila Poljsku 20:19.

Zamoliću sve vas koji ovo čitate da dobrano razmislite i presečete sa mišljenjem – koji je realni domet ove ekipe? Koji je rejting srpske reprezentacije? Navijači, pozitivni i negativno nastrojeni, šta vam najviše smeta? Da li se radujete prolasku u drugi krug?

Dobro, sad idemo dalje – srpski tim je pokazao ređe uspone nego padove, dobru igru na segmente, ali ni blizu da se izazovu prvo Norveška, a zatim Francuska. Na tri meča srpska krila su sa svojih pozicija uputila 17 šuteva za 180 minuta, pivotmeni su imali osam pokušaja sa mesta do linije šest metara – obe grupe igrača su sa najmanjim brojkama u grupama A i B. Kod timova koji su odigrali po tri meča Srbija je ispred Austrije i Belorusije, a izjednačena sa Norveškom po broju klasičnih kontranapada. Jasno je da raznovrsnost u igri (bez obzira na kvalitet igrača) nije jača strana.

Iskreno se radujem još jednoj sedmici praćenja rukometnog praznika (koji ima svojih mračnih strana) kao navijač, a ne objektivni posmatrač zarad profesionalnog poziva. Na osnovu odrađenih preko hiljadu rukometnih prenosa tokom sedam i po godina karijere, smatram da nastavak prvenstva mora biti prilika za dodatno iskustvo Vladimira Cupare, za još minuta Milana Jovanovića koji ne sme propustiti nijedno naredno takmičenje, za novi pobednički šut Petra Nenadića, za barem jednog dečaka ili devojčicu koji će pogledati neki od mečeva reprezentacije i početi da treniraju rukomet…

A onda će oni zaista možda pričati jednog dana kako je Švedska nadigrala Hrvatsku nakon što je Srbija pobedila Island…

2 Comments

  1. Колега

    17/01/2018 at 10:52

    Лепо је читати неког ко није део деценијама уходане матрице рукометног новинарства на линији журнал спорт па и бх по осовини доајени легенде. А види се и разлика. Између два века. Није лепо што садашњи председник дугогодишњи генерални секретар није хтео да Арена добије специјално признање за оно што је чинила за рукомет врхунским преносима Лиге шампиона. Није хтео да разуме да је у медијском рукометном мраку та Арена наш прозор у Европу и Свет. Јер је и сам део прошлог века. Ко то не разуме не може ни ово разумети.

  2. Поштовалац рада

    18/01/2018 at 14:32

    Пре него што се осврнем на неке од констатација које су изнете у тексту маестралног Сретена Рашковића, морам прво да кажем да је част и привилегија познавати оваквог заљубљеника у наш спорт, који притом своју страст и посвећеност показује свима нама који волимо да гледамо квалитетан рукомет.
    Што се самог текста тиче, Петра Ненадића не треба додатно величати, човек већ има превисоко мишљење о себи, о чему сведочи учинак на првенству, досадашње понашање према саиграчима, приговори упућени судијама и још понешто што није поткрепљено јасним доказима.
    Цупара, Јовановић и момци чије време долазе МОРАЈУ добити свој простор већ сада, а сигурно и у свакој следећој акцији репрезентације.
    Примарни циљ је остварен, како нашим, тако и заслугама других, али хвала им на томе, јер ћемо имати прилику да још реалније сагледамо квалитет наше репрезентације и видимо шта можемо сада, кад смо ухватили залет, о којем је селектор причао, сада кад имамо јасну слику о својим недостацима, да видимо шта се то може другачије написати пером Цветковића. Хоће ли наш тајм-аут бити садржајнији, хоће ли играчи послушати савете, или нам следи иста прича, 3 пораза и још неславнији одлазак кући, од оног који је спречила победа Швеђана?!
    Велики поздрав

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *