Balkan Handball

Kolumna Žike Bogdanovića: Biće čisto, biće lepo, biće rukomet!

Grešna mi duša, ali čim sam pročitao ove Vujine reči o „finalu koje bi voleo da gleda osam sati“, odmah sam se prisetio osećaja od petka uveče, kada sam uživao u norveškom demontiranju Nemaca. Ono je moglo da traje do jutra i ne bi dosadilo.

Neka nam uvek rukomet bude takav, čist, vrhunski, bez straha dok ti 13.000 ljudi zviždi, sa sudijama koje imaju lek za neke koji su umislili da se bave ragbijem.

Nije lako opisati Sandera Sagosena, baš kao ni Mikela Hansena. Savršenstvo se ne objašnjava, u njemu se uživa. Mikel je na sceni dugo i sve znamo o njemu. Ima šut kao na „plejstejšnu“, pogađa kao da je grupa od 20 programera pisala kodove pod kojim će mu lopta ulaziti u mrežu. Pregled igre kao sa osmatračnice. Džabe vam i osmatračnica, ako nemate onaj NBA pas, koji prolazi kroz 16 ruku i osam nogu, a koji se servira na tacni. Čovek bez finte, bez potrebe da ga kidaju i umaraju u bezbrojnim duelima. Dovoljno je da ga se plaše…a onda on radi svoje.

Sagosen je drugačiji. Često pišem da je bilo nekoliko najvećih na svetu u različitim epohama, ali da je samo jedan kralj rukometa – Nikola Karabatić. Ako se rodio neko u deceniji posle kralja, ko mu možete uzeti nešto od krvi, a i stasavati pored njega, to je Sander. Princ Sander.

Za razliku od Mikela, za ljubitelje onih koji vše vole krljanje u rukometu, Sander je heroj. Ne libi se da stavi na vrat šapetine bilo kog odbrambenog gmaza i vuče ih dok ih ne polomi. Dečko ima „kohones“. Pregled igre, fantazija. Pas hrani sve redom. Čini vam se da ne može da izgubi loptu. Uspori se, čeka, onda ubrza, eksplodira. Brzina je tu. Šut jači nego Nikolin u najboljim danima. Čita igru kao da su ga kidnapovali Pastor i Raul i držali u učionici godinu dana.   

Neka ukrste koplja i odluče ko je najbolji. Izvolite, što bi Vuja rekao, majstori!

A sporedne uloge? Ima ih raznih. Bergerudu je vreme da proradi. Neka se ne plaši, Benko je na sigurnoj udaljenosti u Flensburgu. Čelični Bjarte Mirhol. Čovek iz romana. Od kako je držao one svoje tumore izvađene iz testisa i pokazivao ih u kameru posle hemoterapija, za mene je mitska pojava. Ne daj se generacijo, neka i mi rođeni s početka osamdesetih još uvek imamo šta da kažemo.

Ovamo, Lauge, čovek čiji je odlazak iz Kila označio početak deset godina nesreće „Zebri“.  Landin, da konačno pokaže da je glavni, a ne vazda sporedni i nebitan kada se osvajaju pehari.

Uživajte. Biće čisto, biće lepo. Biće rukomet!

One Comment

  1. Marko

    27/01/2019 at 17:37

    Jedva čekam finale. Neka pobjedi bolji. I onaj sa više „kohones“. 😉 pozdrav Žiko!

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *