U njenim rečima prepoznaje se jednostavnost i smirenost, a u njenom pogledu se jasno vidi da je samo svoja. Sergeja Stefanišin(36) bez dileme jeste jedna od najboljih rukometašica koje je Slovenija ikada imala. Verovatno i najbolja golmanka svih vremena, ali pošto nismo isključivi, ostavićemo vremenu da donese konačan sud. U prijatnom ambijentu jednog nepregledno velikog šoping centra Ljubljane, popularna Serđa govori o aktuelnim temama za Balkan-Handball.com.
Prvi cilj ove sezone je ostvaren, Krim je prošao u drugu fazu Lige šampiona. Kako gledaš na duple pobede nad Zvezdom i Podravkom?
-U principu je bilo očekivano da prođemo u drugi krug. Nismo znali u kakvoj je situaciji Zvezda, dok smo situaciju u Podravci i Đeru dobro znali. Bez obzira kako smo igrali, opravdano smo prošli dalje.
Utakmica sa Zvezdom u Ljubljani bila je prva koju ste odigrali u novoj dvorani "Stožice". Razlika između stare i nove dvorane nije samo u veličini?
– Dvorana na Kodeljevu ima dušu, dok ova još nema. Tamo smo mi i navijači bili kao jedno, a sada nema tog osećaja. Mada, ako bi bilo 12 hiljada ljudi, bilo bi isto kao u staroj dvorani. Mi hoćemo i želimo da je napunimo u skorijoj budućnosti. Spremali smo se dosta za utakmicu sa Zvezdom iz dva razloga. Prvi je što nam je Zvezda bila nepoznanica, a isto tako nismo znali kako ćemo se mi ponašati pred tako puno ljudi u dvorani u kojoj igramo prvi put. Na kraju je sve dobro ispalo i drago nam je što igramo tamo.
A šta je sa Đerom, već treću sezonu imate problem sa njima?
-Ne razmišljam da je su one ekipa koju ne možemo pobediti. Isto je bilo i sa Podravkom pa smo ih dobili sada dva puta uzastopno. Za prvu utakmicu verovatno nismo bili dobro pripremljeni, ali sigurno da ih možemo dobiti iako su ove godine jači nego što su bili. Bili smo im blizu prošle sezone, ali nismo iskoristili šansu da ih razbijemo. Sada su one nas razbile, sa tim da su one odigrale vrhunski, a mi jako loše. Imamo mi nekih rezervi i "rat" sa njima nije gotov.
Pratila si ostale grupe, ko se izdvojio?
-Budućnost je jako dobra ekipa i kako sada igraju prvi su kandidati za polufinale i finale. Tu je i jak Larvik koji se još pojačao u odnosu na prošlu sezonu kada smo igrali sa njima. Napomenula bih još Dinamo iz Volgograda koji ima dobru ekipu, a tu bih ubrojala i nas, tu smo negde(smeh).
A Larvik, glatko ste izgubili od njih dva puta prošle sezone, ne leže vam?
-Imamo problem sa skandinavskim ekipama uopšte zbog drugačijeg stila igre. Retko smo na istom nivou, ali to ne znači da mi nemamo kvalitet. Imamo kvalitet. I ako smo
sve prave, od prve do poslednje, možemo parirati svakoj ekipi u Evropi. Naročito ovim jačim koje dolaze u drugom krugu.
Koga bi želela u toj četvrtfinalnoj grupi?
–Itxako, Budućnost i Oltchim. Dinamo ne bih volela, ne ide mi se još jednom u Rusiju.
Misliš li da Krim sada ima jači tim nego prošle sezone?
-Ekipa je gotovo ostala ista i velika pojačanja dobili smo u Andrei Penezić i povratku Barbare Varlec. Imamo stvarno odličnu bekovsku liniju i mislim da smo za nijansu bolji tim nego prošle sezone. Ma dobri smo, ali bićemo još bolji(smeh).
Prošle sezone je Krim imao verovatno najbolji golmanski tandem u Evropi.
-Ima i sad(smeh)!
A ništa Palinger-Haraldsen(smeh)?
– A dobro, to je mrtva trka(smeh). Tako su nas prozivali, ali generalno o tome ne razmišljamo već iz utakmice u utakmicu Gruba(Jelena Grubšić) i ja branimo najbolje što možemo. Ne takmičimo se ni sa kim i to da li smo mi bolje od nekoga ili nismo, nije u prvom planu. Važno je da dobro branimo i samim tim što bolje obavimo svoj posao.
Imala si priliku da saradjuješ sa dosta vrhunskih golmanki tokom karijere?
– Sigurno da je rad sa golmanima tog nivoa uticali puno na moj razvoj i napredak. Izdvojila bih Dinu koja je pre svega veliki čovek, veliki golman i od nje sam puno naučila. Bilo je tu još vrhunskih golmanki, kao Palinger, Alizar…bilo je stvarno dobrih tandema. Zadovoljna sam i sa te strane, drago mi je što sam ih upoznala i što smo trenirali zajedno.
Pitali smo se šta će se desiti kada Jelena i ti ne budete imali preko 20 odbrana, i morala doći utakmica kada nećete doći do te brojke…
-To je to. Najveći problem je bio što smo mi svaku utakmicu sa prosekom od 20-23 odbrane, pobedjivali sa vrlo malom razlikom. I evo, ove sezone nismo još došle do tog nekog dosta visokog novoa, i polako gubimo neke utakmice ili smo tu negde, hoćemo-nećemo pobediti. Volela bih ja da mi još 10 godina imamo po 25 odbrana, ali to ne može večito da traje, mora se rešavati i na drugi način. Ipak, pozitivno je to što smo mi ovako, mogu reći i nepripremljeni prošli u drugi krug. Čeka nas još dva meseca rada u ovoj pauzi i podizanja forme na jednu konstantu. Našu pravu, vrhunsku formu očekujemo tek u drugom delu sezone i polako je tempiramo za taj deo. Nadamo se da će sve doći na svoje iz utakmice u utakmicu.
To svi čekamo.
-Čekamo mi najviše, veruj mi. Treću sezonu smo tu negde oko polufinala, vrtimo se, blizu smo, ali tu stanemo. Mislim da je vreme preskočimo tu barijeru i da stvarno uz pruženi maksimum odemo korak dalje.
Kreću pripreme za Evropsko prvenstvo. Imate paklenu grupu sa Norveškom, Mađarskom i Francuskom.
– Idemo tamo da igramo, da svaka od nas pokaže i da svoj maksimum. Drugo se ništa ne može očekivati od nas. Realno nemamo šanse za drugi krug, ali biće decembar pa sme da se želi(smeh). Prvu utakmicu igramo sa Mađarskom i nikad se ne zna. Možda se stvarno dobro pripremimo za njih, uložimo tu svoje adute i šta bude – biće. Velika je čast igrati za reprezentaciju i u principu to ne može svako. Ako si odabran, lepo je da se odazoveš. Imamo tako tešku grupu da je svaki komentar suvišan. Veliki uspeh za nas je i sam plasman pogotovo sada kada imamo smenu generacija i nema toliko kvaliteta. Tu je par nas starijih igračica što možemo da povučemo još malo neko vreme.
Slovenija sada ima problem neodazovanja igračica, neke devojke ne žele da igraju?
-To treba njih pitati, to je njihov problem. Mogu da pričam samo o sebi, a to je da sam se uvek bila pripravna i uvek se odazivala jer mi je čast da budem tu. Ne možeš to da radiš svaki dan, ali ako neko misli drugačije to je njegov problem i u suštini onda nije kompletan sportista. Recimo u fudbalu ili košarci ima toliko vrhunskih sportista koji žele da igraju za svoju reprezentaciju, a ne mogu jer ne dobiju priliku. Opet kažem to je njihov stav, ali mislim da nije u redu ni za sport uopšte, a ni za slovenski rukomet. Ne igraš ni za selektora ni za bilo koga drugog već za sebe i svoju zemlju.
Velika prašina se digla i oko želje Barbare Varlec da igra za Srbiju?
– Digla se prašina jer smo konačno imali dva beka od kojih nam je mnogo zavisila igra. Maja Šon se nažalost povredila, a Barbara je evo sada odustala. Zašto se odlučila da igra za drugu zemlju, u to ne želim ulaziti. To je njena lična odluka i ne mogu joj ući u glavu i videti kako razmišlja. Gde god da bude neka joj je sa srećom. Ne mogu to stvarno komentarisati, ali stvarno je šteta što neće biti sa nama na evropskom.
Kako gledaš na budućnost ženskog rukometa u Sloveniji?
-Koliko gledam kada igramo našu ligu, ima tu perspektivnih igračica koje mogu pomoći reprezentaciji, ali nažalost njih još nema unutra. Ne znam šta je problem, šta neko uopšte želi od sporta, rukometa, ne znam stvarno. Savez i klubovi moraju svoju saradnju podići na viši nivo i onda možemo očekivati neka svetlija vremena za naš ženski rukomet. Stoji da je Slovenija mala zemlja i da nema toliko kapaciteta da sada nešto puno biramo, ali baš zato moramo ulagati u ono najbolje što imamo i stati iza tih devojaka.
Imaš li želju da svoje evidentno dosta nagomilano znanje preneseš na generacije koje dolaze?
-Da, imam želju, ali ne sada dok još treniram, nego kada prestanem da igram. Imam mogućnost, a isto tako imam volju i želju da na način kako su mene drugi učili i ja nekoga učim. Želim da podelim i prenesem svoje znanje na mlađe.
Golmanske karijere traju dugo, do kada planiraš da igraš?
-A ne znam, nema povreda, zdrava sam i osećam se deset godina mla
đe(smeh). Imam ugovor sa Krimom do kraja sezone, a posle ćemo videti. Najradije bih ostala tu u Sloveniji, ali možda da se desi i neki transfer u inostranstvo. Videćemo, možda ću igrati još godinu, dve, tri, a ako budem zdrava kao što jesam možda i četiri, nikad se ne zna(smeh).
Kada pogledaš unazad, jesi zadovoljna?
-Možda bih sada iz ove perspektive donela neku drugu odluku u nekom momentu i bila sada ne znam gde, ali u suštini kada sve pogledam, zadovoljna sam. Bila sam prvak Evrope sa Krimom, imala sam vrhunske trenere koji su mi omogućili da dođem do ovog nivoa i mogu im zahvaliti za dosta stvari koje sam postigla. Kada bih se opet rodila, vukla bih iste poteze.
