Čovek koji je u svojoj dugoj karijeri preturio sve i svašta preko glave kada je reč o medaljama, Zlatko Saračević, nalazi se u ulozi stručnog konsultanta hrvatskog RTL-a na Svetskom prvenstvu u Kataru. Iskoristili smo priliku da legendu jugoslovenskog i hrvatskog rukometa upitamo o dosadašnjim utiscima, što se tiče reprezentacije koju vodi Slavko Goluža, ali i drugim stvarima vezanim za prvenstvo:
– Za sada je sve bilo po planu. Ni Austrija, ni Tunis nisu naivne ekipe, pogotovo na početku. Možda bi bilo lakše kasnije. Protiv Irana se uspelo sa odmaranjem Duvnjaka, Alilovića i Čupića za mečeve koji slede. Uvek ima sitnih stvari koje treba popraviti, ali najvažnije je da Hrvatska raste iz utakmice u utakmicu.
Kako ste zadovoljni nastupom “drugog ešalona”, Sliškovića, Karaćića, Stepančića…
– U grču su još uvek, jer su očekivanja velika, ali i to mora da popusti. Slišković je stvarno dobar u oba pravca. Protiv Irana je bio dobar, a imao je nesreću u ove dve utakmice da je dobijao isključenja odmah kada bi ulazio. Bez rejtinga je kod sudija, tako da to teško ide. Čudan je kriterijum na ovom prvenstvu. Što se tiče Karačića, možda nema iskustva u reprezentaciji, ali nosi igru Vardara i nije sporan njegov kvalitet. Kod Luke (Stepančića) mnogo zavisi od šuta. Dve prve su otišle u stativu i to ga je poremetilo. Oni igraju svi zajedno, kao druga postava, kasnije će ulaziti jedan po jedan, a to će biti puno lakše…
Koliko je igračima iz Zagreba značilo ono skidanje skalpova Kilu i PSŽu u pogledu samopouzdanja?
– Puno, puno. Evo pogledajte Filipa Ivića, odbranio je 19 lopti, u dobroj je formi, pun je samopouzdanja. Tu je i Brozović, koji je kroz igre u Zagrebu zaslužio poziv, stiče veliko iskustvo, stasava uz Vorija. Igra u oba pravca. Za njih to puno znači…
Javnost u Hrvatskoj svake godine očekuje najviše. Ispod čega se ne sme? Zašto se Francuzi i Danci ne libe da kažu idemo do kraja, dok se zvanične hrvatske ambicije svode na olimpijske kvalifikacije?
– Hrvatska je kao Brazil u fudbalu. Jedino je u Brazilu i Hrvatskoj treće mesto neuspeh. Savez je dao cilj četvrtfinale, plasman u kvalifikacije, to bi se trebalo napraviti, to je realno. Ne možemo biti bahati i reći igraćemo finale. Pa šta bi rekli ostali, Francuzi, Danci, Španci? I Nemci imau pravo da se nadaju, svi mladi igraju Bundesligu. Šveđani su startovali odlično, da ne zaboravim, Slovence i Makedonce. Ne smemo biti pretpotentni. Trebala bi se proći osmina finala, a onda kreće novo svetsko prvenstvo.
Da li možete napraviti paralelu sa generacijom koja je poslednja donela zlato i ovom. Može li se Slišković uporediti sa Lackovićem, kao i drugi momci sa zlatnima iz Atine i Portugala?
– Drugačiji je rukomet. Još uvek je tamo 2002, 2003. moglo da se igra sa sedam osam igrača. Imali smo tu nekakvu, prvu postavu, plus Goluža i Jović kao stariji. U ovom današnjem rukometu je najvažnije da imaš kompletnu repretentaciju. Za ovakav rukomet i devet utakmica, treba nam svih 16 igrača. To je pitanje da li ih imamo? Imamo iskusne i imamo perspektivne. Videćemo da li će od Luke Stepančića postati svetski igrač ili samo dobar igrač za Ligu prvaka. Ni on, ni Karačić nisu toliko mladi, da ih zovemo talentima. Talenat možeš biti sa 20 godina. Oni sa 23,24 moraju već preuzimati odgovornost. Slišković, Karačić, Brozović, oni moraju da povuku. I potpuno se slažem se sa Golužom. Kroz klubove postaješ igrač, kroz reprezentaciju zvezda. Taj momenat je veoma bitan…
Sledi Makedonija, koja je sa godinama izrasla u ozbiljnu reprezentaciju…
– To je kvalitet SEHA Lige. ‘Ajmo da budemo realni, da nije SEHA, pitanje je kako bi bilo. Vardar i Metalurg bruse kvalitet u SEHA ligi, plus Liga šampiona. To je izvrsna reprezentacija sa jednim ekstra igračem – Kirom. Svi ostali su super, super igrači. Igraju u dva kluba, znaju se, to im je prednost. Mana su im godine. Većina osim Manaskova, svi su prešli 30 godina. Kako će pratiti dalji deo takmičenja, za veliki rezultat, treba da odigraš osam jakih utakmica. Treba izdržati, ali imaju širinu, Vugrinec može da zameni Lazarova. Na neke duže staze, stari su.
I vi ste vaše olimpijsko zlato osvojili sa 35 godina…
– Ah, ne treba zaboraviti da je bilo 7 utakmica, od toga dve sa Amerikom i još nekim, koje nisam ni igrao. Znači pet ukupno…
ODLUČUJU POJEDINCI
Prošlog januara u Herningu, stekli smo utisak da su Francuzi neki ljudi sa druge planete. Šta vi mislite o tome?
– To nije plod kvaliteta Francuza ili nekvaliteta Danaca, već ovih devet utakmica. Rukomet je sport kontakta i agresije. Potrošnja je najveća od svih sportova. Igraš svaki drugi dan utakmice. Bitno je da dođeš što lakše i svežiji u finale, a onda ti se dese sitnice. U autobusu kojim ideš na finale Duvnjak ima temperaturu 40. Niti je realno da nas Danci pobede sa 10 razlike, niti da sutra izgube sa 20 od Španije. Kada dođeš u polufinale, pomozi Bože, to je pitanje dana i trenutka. Francuzi su imali takav trenutak, a provlačili su se kroz prvenstvo. Odlučuju individue. Da li će Landin spustiti roletnu, Karabatić odigrati izvrsnu utakmicu ili neko podbaciti, jer je dobio udarac dan ranije. Detalji odlučuju, a oni sada prave 10 razlike, a nekada su gol ili dva. Sada je run and gun rukomet, ispadne 10 razlike na kraju, a neko smešan.
KARAČIĆ JE TAJ…
Da li Hrvatska ima takve momke “sa karakterom”, kao što je recimo Karabatić kod Francuza, koji uzima loptu kada se rešava?
– Karabatič je puno iskusniji i stariji od Duleta, koliko ih mi god upoređivali. Dule je sada u zlatnim godinama. Imali smo Ivana, sada je postao Duvnjak pravi vođa. Pokazao je da je svetski igrač.
Ima li još neko tako karakteran?
– Vidim to kod Karačića. On ima karakter i iskustvo igranja Lige šampiona. On je taj džoker sa klupe koji bi se mogao pokazati na ovom prvenstvu. Karačić je taj. Žao mi što nema Jose Valčića, jer bi uz Duvnjaka, dobro došao Joso da to posloži na drugi način, da igra za bekove – zaključio je Saračević.
1 komentar
daj zlatko, nemoj josu spominjat molim te k’o brata.