KRAJ (DANSKOM) ČEKANJU ILI SREĆAN ZAVRŠETAK (NORVEŠKE) BAJKE?
Tokom osmog i devetog veka, Danska i Norveška bile su neprijateljske zemlje. Godinama koje su prolazile odnosi su izglađeni, primirje sklopljeno, a Norveška i Danska postale su deo Kalmarske unije. Iako decenijama funkcionišu kao suverene i prijateljske zemlje, 16.12.2024. na prijateljstvo će morati da zaborave – zbog rukometa!
Beč će, najmanje 60 minuta rukometa, pod svodovima VinerŠtad dvorane, posvetiti okršaju Torira Hergeirsona i Jespera Jensena, Heni Ele Rejstad i Ane Mete Hansen, Katrine Lunde i Sandre Toft, odnosno Danske i Norveške.
TORIROVO KRUNISANJE I ABDICIRANJE
Ukoliko Norveška ponovi finale Evropskog prvenstva koje je odigrano 2022. godine u Ljubljani i još jednom nadigra selekciju Danske, Torir Hergeirson moći će da završi višedecenijsku misiju na klupi pomenute selekcije sa osmehom na licu. Na potencijalnoj proslavi norveški kralj Harald V mogao bi krunu predati prvom kralju koji nije rođen na teriroriji Norveške.
Torir Hergeirson rođen je 1964. godine u Selfosu, gradu sa malo više od 10,000 duša, na jugu Islanda. Školovao se u Norveškoj gde je uporedo igrao rukomet, ali je shvatio da ga trenerski posao više interesuje, te je nakon kratkog angažmana u rodnom Selfosu odlučio da se vrati u Oslo. Ispostavlja se da je 1998. godina ključna za svetski poredak u ženskom rukometu u 21. veku. Torir Hergeirson te godine postao je deo juniorske ženske selekcije, a nedugo zatim i pomoćnik legendarnoj Marit Brejvik. I tako je, dok su drugi godinama menjali trenere misleći da je u tome tajna uspeha, Norveška postavila sistem koji je 2009. dozvolio Hergeirsonu da nasledi Brejvik i postane selektor. Selektor sa, do finala 16. Evropskog prvenstva za dame, 15 medalja sa tri najveća takmičenja. Poznato je i to da će od januara 2025. na klupu Ole Gustav Gjekstad.
Da sistem funkcioniše kako je postavljen, i kako dirigent želi, oslikano je i na turniru u tri zemlje domaćina. Bez Stine Bredal Oftedal, koja je odlučila da završi karijeru, i Nore Merk, koja je u drugom stanju, a koje su bile glavno pogonsko oružje Norveške više od decenije, Olimpijski šampion se prošetao do finala. Isti taj sistem pokazao je da je postoje i „kečevi u rukavu“, kao što je ples Tale Dejle (sesta bliznakinja takođe je na turniru sa Norveškom) tokom čitavog turnira.
Defanzivno je Norveška znalački, najčešće, „pucala“ između 1 i 2, odnosno 5 i 6, sa širokih pozicija, gde je odgovornost preuzimala, pogotovo u polufinalu, Katrine Lunde, koja, ako Torir postaje kralj, u najmanju ruku mora steći status princeze pomenute zemlje iz Skandinavije.
I tako godinama unazad. Od turnira do turnira se oduševljavamo mašini koja ne stari. Rols Rojsu među rukometnim selekcijama, Frensisu Kopoli među režiserima, Bočeliju među briljantnim svetski tenorima – NORVEŠKOJ!
I da, ko voli statisku – Katrine Lunde mogla bi da osvoji sedmo zlato na kontinentalnim takmičenjima, Kamila Herem šesto, a Torir… Zar je bitno kada je u legendu odavno ušao!
DA LI JE ČEKANJU DOŠAO KRAJ?
I dok svi, baš kao i autor ove kolumne, kuju u zvezde Torira i Norvešku, zemlja u kojoj je rukomet, prema određenim statističkim podacima sport broj jedan, Danska, pažljivo čeka nedeljno finale.
Tiho, iz senke, bez prepotenthih izjava zbog kvaliteta rukometa koji prikazuje, Danska želi da posle 22 godine osvoji zlatno na Evropskom šampionatu. Poraz iz Ljubljane boli, ali je i dokaz da je odluka da Jesper Jensen dobije priliku da bude selektor bila dobra! Od kada je 2020. preuzeo reprezentaciju Danska je na velikim takmičenjima (EP, OI i SP) pet puta igrala polufinala, a četiri puta osvajala medalje – istina, nikada zlatnu.
Iako je na turniru, gotovo na svakoj utakmici 60 minuta, bez desnog beka koji se služi levom rukom, Jensen je slagalicu uspešno složio. Zapravo, ostala je još jedna puzla da legne na svoje mesto.
Podrške na golu ne manjka – blistav turnir ima Ana Kristensen, golman Esbjerga i devojka koju Jensen dobro poznaje dok je bio trener pomenutog kluba. Rečima Sretena Raškovića, Ana Kristensen je, sa 16 odbrana, devojka koja je rekla „Au Revoir“ Francuskoj u polufinalu. Podršku, nakon povrede Altee Rajhard daje joj Sandra Toft (koja se nije 2013. našala u Srbiji na SP, zbog saobraćajne nesreće, kada je Danska osvojila poslednju medalju pre dolaska Jensena).
Ane Mete Hansen, koja je procvetala odlaskom u Mec, predvodi napadački Dansku. Čini se da je rukometno potpuno sazrela, a da živi u cvetu mladosti i da može sve, rukometašica koja je nekada bila kapiten Đera. Međutim, ozbiljnu pažnju na sebe na Olimpijskim igrama, ali i na ovom turniru, skrenula je Elver – Helena je još jedna potvrda da i Danci mogu da naprave kvalitetan sistem, s obzirom na to da je u mlađim kategorijama osvajala medalja sa reprezentacijom, a da je zrelost pokazala, pre svega u duelima koji su Dankinje doveli do polufinala.
Godinama smo daleko od toga da Frederik X, kralj Danske, metaforički rečeno abdicira u korist Jensena, kako bi, kao što je pomenuto, sada već morao da uradili Harald V! Čak ni poraz u finalu, iako bi napravio nove rane Dankinjama, ne bi bio koban, jer je pokazala reprezentacija koja i u muškom rukometu godinama plodonosno kosi odličja, da je Danska 2.0 tu i da je samo pitanje vremena kada će zlato njima oko vrata.
Statistiku ćemo ostaviti za ponedeljak, kada još jednom, ne tako veliki broj ljudi budeo imao čuveni osećaj, o kojem kolega Žika Bogdanović često govori – kraj prvenstva i kraj jednog života. Zato, telefone isključite, ukućane zamolite za dva sata mira, televizor pojačajte i uživajte u rukometu!
