Balkan Handball

KOLUMNA: S Strongman S

Makedonija ponovo gori. Odgovornost je preuzeo poznati piroman pod imenom Raul Gonzales. I dok smo ono paljenje na klupskom nivou iz Kelna prošle godine, već sada podveli pod onu „sve je to normalno“, videvši da u Vardaru uprkos trzavicama i osipanju šampionske ekipe, vatra još uvek gori – šta ćemo sa reprezentacijom koja pobedi bronzanu sa Svetskog prvenstva?

Doduše, Španac ne mora da potpaljuje momke koji nose crvene dresove. Oni gore sami od sebe. Još u Kataru pre tri godine su im glave bile u kolenima kada su najavljivali kraj, neodlazak u Rio bio je nokaut i „kraj jedne generacije“, a prosečno odigrano Svetsko prvenstvo u Francuskoj, gde ih je Slovenija počistila sa 29:22, dokaz da su limitirani.

E, sada, brišite poslednji pasus. Igraju Kire i Ace u 38-oj, igra Borko sa 36, a Žuti Mirkulovski sa 35 gura u svom poznatom stilu „nije bitno koliko si puta pao, već koliko si puta ustao“. Reprezentacija im više ne treba ni za ugovore, ni za slavu. Može samo da im ugrozi zdravlje i okonča karijere. A kako igraju tu igru na ivici žileta? Igraju da se naježiš. Do kraja, bez kompromisa. Kadar na 35 sekundi pre kraja koji hvata Jonovskog kako žmuri sa rukama preko lica – može da zameni čitav ovaj tekst koji neće prebaciti 300-400 reči.

Kada bi znala da govore, šta mislite, šta bi danas rekla leđa Stojančeta Stoilova? Na njima je sinoć izneo pola Slovenije! Gledanje batina koje je dobio od Blagotinšeka (Blagi – kakav paradoks jednog nadimka), Žabiča, Suholeznika, Mačkovšeka, bilo je u isto vreme mučno i spektakularno. Crven u licu kao da su mu usta puna ljutih papričica, sa nosom koji mu je dodirivao kolena, britka sablja sa skopskog asfalta, kada se podvuče crta – ostao je na nogama.

„Ako ovom Stoilovu jednog dana bude dosadio rukomet, može slobodno da se prijavi za Strongmena – da vuče kamione iz mesta sa sajlom preko leđa i trči sa traktorskim gumama“, bila je prva poruka koju sam primio posle meča u Zagrebu od jednog prijatelja – koji se ne razume u rukomet, ali je ostao dirnut posle svega što je video u duelu Makedonaca i Slovenaca.

10 Comments

  1. Predrag

    14/01/2018 at 14:02

    Zhika, fala na kolumnava…ti mene me naezhi skroz 🙂

  2. Sanimir

    14/01/2018 at 14:53

    Stoilov je cijelu Sloveniju jučer preselio na svojim leđima par km bliže ili dalje, kako se komu sviđa!

  3. Borac

    14/01/2018 at 15:06

    G. Bogdanoviću, da Srbija nije rušila sama ono što je stvoreno 2012 i 2013 isto bi bilo i sa Srbijom. Ljudi koji svoj život ne mogu da urede pljuvali rezultate i savez, lozili igrače i igračice protiv selektora, mediji vidili placenje kampanje, Da bi ste oterali predsednika koji je sam otišao a sve to uradio (pozdravio sam ga u B Luci kad je orden dobijao jer je Srpsku uveo u srpski rukomet, doveo reprezentacije kad je bilo najteže ovde pravljen onaj Kup itd) vi ste ispljuvali i savez i dres i struku i igrače, omalovažili uspehe i šta očekivati? Kažem vi generalno jer ko he drugi? „Da nije drekavac“? Makedonci to nikad nisu radili a nisu bili ni blizu srpskom savezu i reprezentaciji. Možda jer nisu imali te jugo legende. I svaka im čast na tome. Svaku sreću Makedoniji u daljem takmičenju želi R Srpska.

  4. Pance

    14/01/2018 at 15:34

    Slazem se u celosti sa piscem teksta, i zahvaljujem sto je duboko zavirio u dusu nasih igraca.

  5. Darko

    14/01/2018 at 17:49

    Uste ednas ne napravivte gordi Makedonci!!!

  6. Milo

    14/01/2018 at 18:04

    C’estitke moim Makedoncima I „komandantu“ Raul za veliku sportsku bitku do kraja utekmice vazne pobede nad Slovénie.

  7. Dejan

    14/01/2018 at 18:04

    Slovence igraju anti-rukomet, oni su trebali dobit minimum 5 crvena kartona.

  8. Tino

    14/01/2018 at 18:14

    Svaka cast na kolumni…i hvala na velikoj podrsci! Napred Makedonija!

  9. Gledac

    14/01/2018 at 23:54

    Odlicna kolumna, neka ja procitaat Vujovic i kapitenot na sloveneckata reprezentacija koi se zalat na sudiskite odluki.Samobendisaniot Vujivic dobi lekcija za skromnost i strucnost od Raul.
    Pozdrav.

  10. Mirko

    15/01/2018 at 13:44

    Brod „Titanik“ violinisti sviraju simfoniju a brod tone. Igramo rukomet iz „prošlog veka“. Tri beka igraju i igraju i šutiraju kad im se prohte. Nema krila,nema kontra napada,nema brzog centra,sa centra polaze kao da idu na „parastos“,neznamo da igramo šest nula a dokaz tome je da nam svaka reperezentacija daje minimum 30 golova.
    Bio bi srećan da prođemo drugi krug ali od toga nema ništa. Možda nećete objaviti moj komentar a ja bi molio da to objavite za boljitak srpskog rukometa.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *