Balkan Handball
Apartmani Beograd Centar Beoapartman

KOLUMNA: Vuče, vuče, zašto su ti tako velike ruke?

PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ

Reći ću ovo samo jednom – retko kada mi ne para uši ta domaćinska halabuka koja se stvori u ovim našim instant rukometnim mikrosvetovima svakog decembra i januara. Ovde i sada, u Francuskoj zime 2017-te, domaćin zaslužuje sve što mu se događa. Počevši od Pariza, pa Nanta, sa vrhuncem u Lilu i opet u Parizu, sve ono što vidimo je svojevrsna proslava našeg sporta i ljudi koji su ga iz ničega kroz generacije digli do nivoa koji nam je nepoznat.

Francuska u ove tri nedelje zarađuje lovu. Francuzi u ove tri nedelje promovišu rukomet i postavljaju ga još više na lestvici sportova gde se samo fudbalu ne može brkati u oči. Bio sam u Lilu i bio sam srećan kao malo dete. Ne zbog Francuza, niti su me Šveđani zanimali. Hteo sam da vidim 28.000 ljudi koji pevaju najlepšu himnu na svetu, moj sport u jednom gigantskom formatu, standard golica, pa evo Nemci već spominju stadion u Dizeldorfu za dve godine. U Lilu je bilo spektakularno, magično, moćno, momci su ostali još pola sata na terenu, pevali, skakali, mahali. Bila je to zahvalnica rukometašima za sve radosti koji su podarili narodu francuskom.

I ako osvoje Prvenstvo, ko im ima šta zameriti? Isto tako je trebalo biti i u Zagrebu 2009. godine, kada je Balić onako skrhan na par metara iza slavljeničkog postolja, ne želeći da uzme medalju, shvatio da on više nije Balić, nego je to Nikola Karabatić. Tog januara 2009. godine i zvanično je izvršena smena na prestolu, a srpsko-hrvatska mašina sa francuskim baterijama ispratila je dalmatinskog umetnika „face to face“, onako filmski, jer to tako mora, da bi se jedan uspeo, drugi mora biti na kolenima.

Tu su i dalje Nikola, i Ivano, i Pero koga su Trikolori ispratili u penziju sa gorčinom srebra i srdžbom na sudije, iako u tom finalu, i da je trajalo tri dana, pobednik bi bio samo jedan tim. Da sve ne bude savršeno u ovoj rukometnoj bajci, i Vuk koji vreba Crvenkapu u šumi, Didije Dinar, ima glavnu ulogu i sada. Tada je samo tabao i vaspostavljao granice surovosti. To je čovek koji je batine legalizovao i uveo u rukometna pravila, a sada trenira neke majstore, velike igrače. Zašto je jedan Džekson Ričardson, prvi Bog rukometa u zemlji Francuza i preteča Ivana Balića, samo sedi starac i jedan od 20 komentatora BeIN-a, a onaj koji je više podelio šamara i zabio svojih kolena u kvadricepse nego hvatao rukometne lopte u šake, glavni glumac na velikoj sceni?

To je tragedija našeg sporta za koju su kriva pravila – čitaj IHF. Kakvu viziju budućnosti našeg sporta ima neko ko je sve u karijeri napravio udarajući u grudi, zube i stomake, a onda širio ruke u znak nevinosti?

Pozovite me na prezumpciju nevinosti, jer će tekst otići u potpuno drugom pravcu. Iz ove se kože ne može ili ipak je lovac tu negde na kraju šume? Da li se on zove Željko Babić ili Kristijan Berge?

One Comment

  1. Nikola

    30. januara 2017. at 12:52

    Gospodine Bogdanovicu uzivam u vasim kolumunama nalazim ih tacnim i postenim.
    Nisam sam ljubitelj Didije Dinara, znam ga kada je dosao u Dizon kao omladinac. Video sam njegovo napredovanje u rukometu. Tacno je da je dao mnogo batina ali to ni u kom slucaju nije vezano za ekipu koju vodi danas.
    Ako se pogledaju kartoni i iskuljucenja Francuska nije prva na listi tog klasmana. Sreca je za Francuski rukomet da ima jedan sastav bogat sa rukometnim znanjem i da to pokazuje na terenu na svim utakmicama.
    Da je Dinar jos bolji trener shvatio bi da je mogao da igra sa svim igracima koje ima na klupi(toliki je kvalitet tih momaka), ali posto nije imao hrabrosti igrao je samo sa onim proverenim.
    Kako bi izgledalo da je kao prvog levog beka stavio Akambrea momka koji vec donosio zlato Francukoj a koji nije bio ni u sastavu na pocetku nekih takmicenja. Sa njim siguran sam Francuska je jos jaca, ali on za sobom vuce jednu sezonu iz PSG-a koji ima previse igraca mada i tamo on ima mesta. Nemam nista protin Ngesana on je jako simpatican momak ali nije zasluzio toliko promasinih prilika na svetskom prvenstvu, a da Akambre nije imao ni jednu.
    Pogledajte finale 2001 gde Gospodin D Konstantini stavlja u igru celu ekipu osim igraca koji nisu bili na listi za utakmicu i ceo tok utakmice produzeci i pobeda na kraju to je sef.
    Sa postovanjem

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *