Rukometna vest nedelje na ovim prostorima, ako hoćete, i meseca, glasi – Veselin Vujović je novi trener PPD Zagreba! Kada jedan od najboljih igrača svih vremena dođe u klub – dvostrukog šampiona Evrope iz čijih redova, sada već, decenijama, izlaze igrači TOP klase, onda drugačije i ne može da bude. No, stvari možete gledati iz više uglova. „Plinari“, kako od milošte zovemo Zagrepčane posle nakaradnog preimenovanja u Prvo Plinarsko Društvo pre par nedelja, i rukama i nogama traže nekoga ko će ih priključiti na taj „južni tok“.
Nekog „energetičara“ ili kako Vujović reče „punog adrenalina“, ko će Zagreb vratiti na šampionski kolosek. Za to skretanje sa koloseka, ruku na srce, treneri su ponajmanje krivi. Poslednji koji je zapretio Evropi pre par godina bio je Ivica Obrvan, ali ga je Zoran Gobac prebrzo potrošio posle jednog manje-više nebitnog poraza u polufinalu SEHA F4, upravo od Veselina Vujovića, i sigurno se mnogo puta pokajao zbog toga. Zagreb više nije strah i trepet u organizacionom i finansijskom smislu. Ako vas dve godine iz Evrope izbacuju sudijske greške i političke finte (Minsk i Zaporožje), ako su vam finansije krhke i čitav red bivših igrača čeka na naplatu dugova, ako dopustite da vam najtalentovaniji domaći mladi igrači poput Sliškovića, Ivića, Cindrića ili Mamića, odu „ispred nosa“, onda je jasno da hrvatski šampion nema više ono mesto na karti rukometne Evrope, koje je imao do pre par godina.
Sa druge strane, nećete naći igrača koga je trenirao Veselin Vujović, a koji vam neće reći da Vuja ima rukomet u malom prstu. Od nekih momaka koji nisu znali da hodaju, Vujović je pravio igrače.Taj mali prst, međutim, često preraste u stisnutu šaku kojom rukometna legenda ulazi u konflikt sa trenerima, sudijama, ponekad i sopstvenim igračima. Temperament, kao najveći protivnik, dosta ga je sputao u trenerskoj karijeri. Da nije tako, verovatno bismo ga godinama unazad gledali na klupi nekih od najvećih evropskih klubova ili reprezentacija.
Dolazak Vujovića na klupu Zagreba može značiti i promenu filozofije. Da li će to klub iz prestonice ostati kolevka hrvatske reprezentacije ili će u želji da se vrati u vrh evropskog rukometa, posegnuti za onim što Lino Červar pokušava da napravi u Skoplju? Selektirati najbolje mlade igrače, bez obzira na grb na pasošu? Jedan Vuko Borozan je igrao na pedesetak kilometara od Zagreba u Karlovcu, ali nije završio u redovima hrvatskog giganta. Ime Veselina Vujovića će sigurno zaintrigirati najbolje „klince„ iz čitavog regiona, a da li će „uvoz“ biti odobren, ostaje da vidimo…
Uprošćeno, Zagreb i Vujović su više nego ikada potrebni jedni drugom. Efekat ćemo sigurno videti, ali medeni mesec neće imati. Kil stiže. Kombinacija Vujovića i Gopca, već je zaintrigirala region. Biće interesantno i kada se bude pobeđivalo, i kada se bude gubilo. Biće to prava tempirana bomba. Svim navijačima Zagreba želim da eksplodira u rukama rivala…
