Posle pet godina provedenih u pečalbi u Makedoniji i Sloveniji, desni bek srpske reprezentacije, Aleksandar Stojanović (26), preselio se u redove švajcarskog Kadetena iz Šafhauzena, za ljubitelje rukometa sa naših prostora, definitivno i najpoznatijeg kluba iz zemlje čokolade i satova. Kakvi su prvi utisci o novoj sredini i komentar starta sezone, koji deluje impresivno, pitali smo nekadašnjeg igrača Jagodine, Vrbasa, Vardara, Celja, Kopera i Metalurga.
Zdravo, Aco. Kadeten je bez poraza od početka sezone. Šest utakmica u prvenstvu, pa Kup i kvalifikacije za Ligu šampiona, prošle su, a da niste pognuli glavu. Da li si tako nešto i očekivao?
– Znao sam o kakvom se klubu radi, kada sam potpisivao ugovor. Dve godine zaredom su igrali polufinale Kupa EHF, ali u domaćem prvenstvu je Amicitija osvajala titule. Ove godine je tim Šafhauzena napravljen, prevashodno da se osvoji domaća dupla kruna, a u Evropi, šta se uradi, uradi.
Ko će Vam biti glavni konkurenti na putu do titule?
– Slavili smo u Bernu i Cirihu kod Amicitije, što znači da smo na dobrom putu, jer su to najači rivali. Večeras smo savladali i Vintertur sa devet razlike, koji je do danas sa nama imao skor od svih pet pobeda. Sada Amicitiji bežimo šest bodova, i to je solidna prednost. Sve smo ovo postigli bez prvog srednjeg beka Kukučke i pivotmena Uršića, koji su se povredili na kvalifikacijama za LŠ u Španiji.
Kada se pomene Švajcarska, na našim prostorima i dalje se otme ono "ma kakva…", ali kada imamo podatak da je Švajcarska uz Nemačku, imala najviše predstavnika u polufinalima evrokupova prošle godine, čak četiri, onda ni Liga ne može da bude loša…
– U prvih šest timova, svako svakoga može da pobedi. Ima dobrih ekipa, ali i dobrih igrača, koji su ovde duže. Drugih šest ekipa je ipak nešto slabijeg kvaliteta. Tako se na kraju liga i deli, jer se igra po "slovenačkom" sistemu, pa prvih šest razigrava za šampiona, a drugih šest za opstanak.
Šafhauzen ima sjajan tim ove godine. Na krilima su sjajni Liniger i Jan Filip, koji je mnogo godina proveo u Bundesligi…
– Na levom beku je Patrail, dečko koji ima predugovor sa Kilom i najbolji je levi bek na svetu u generaciji 88. Drugo desno krilo, Matijas Rauf, igrao je u HSV-u. Bio je i na širem spisku reprezentacije Nemačke. Ima 27, 28 godina, ali je rešio u decembru da prekine karijeru, zato što je dobio dobro plaćen posao u banci. Sa boljim desnim krilom nisam igrao u životu. Da ne pričam o Linigeru, Filipu, a tu su i Kukučka, Uršič, sve vrhunski igrači. Na golu je Gustavson, prvi golman reprezentacije Islanda.
Odigrali ste odlično u Španiji na kvalifikacijama za Ligu šampiona, savladali Celje i Lemgo, te remizirali sa domaćinom Leonom. Čekali ste poslednji meč domaćina i Lemga, koji su Nemci izgleda pustili, izgubili sa deset razlike i tako umesto vas, Leon je otišao u Ligu šampiona. Posledice svega, Baur i Stefan su "popili" otkaze u Lemgu, ali ni vi nećete videti Ligu šampiona…
– Otišli smo na taj turnir neopterećeni. Svaka utakmica je bila nešto posebno. Išli smo korak po korak i bili blizu cilja. Niko nije očekivao da ćemo uzeti pet bodova u tri utakmice. Falilo nam je jako malo. Sve smo ih nadigrali. Ispali smo na gol razliku…
Ovo ti dođe prvo "pravo" inostranstvo, posle Makedonije i Slovenije, koje se računaju u "naše". Pa, kako se živi, kako se navikava na novine profesionalnog života…
– Do sada sam igrao na Balkanu, tako da je ovo stvarna promena. Imam samo pozitivne utiske za ova dva meseca. Sve je odlično, što se tiče grada i rukometa, saigrača, a i jako sam zadovoljan svojim igrama do sada. Problem je jezik, ali idem na časove, pa se nadam da i to uskoro neće biti problem. Mnogo mi je pomogla porodica Šubara, bez koje bi sve bilo mnogo teže. Oni sve čine da se osećam kao kod kuće, počev od srpske kuhinje, pa preko svakodnevne pomoći. Nema puno druženja između igrača. Sistem je "dođeš i odradiš". Ipak, momci pomažu novim igračima, atmosfera je odlična.
U timu je i drugi desni bek iz Srbije, Nenad Malenčić, prošle godine najbolji desni bek Evrope u svojoj generaciji (1988.). Kakav je njegov status, nema ga u postavi…
– Nenad je došao pred sam početak prvenstva. Njemu su iz kluba navodno rekli da ne dolazi na pripreme, a razloge ne znam. Znam da je imao u opticaju Gorenje, Magdeburg, Steauu, ali do transfera nije došlo. Stvarno ne znam šta se tu dešava. On ovde trenira i sa prvom, i sa drugom ekipom. Nije još uvek dobio šansu da igra za prvi tim, a za drugi, igra.
Kakve su Vam šanse u Evropi? Igrate Kup EHF. Da li je vreme za finale, posle dva polufinala?
– To je jako teško reći, jer sve zavisi od žreba, kao i od trenutne forme ekipe. Nismo opterećeni Evropom, samo razmišljamo o vraćanju titule u Šafhauzen. Ako budemo igrali kao u Španiji, možemo daleko i u Evropi.
Reprezentacija Srbije sa novim selektorom ulazi u završnicu priprema za Evropsko prvenstvo. Francuska nas čeka u Nišu krajem oktobra, a u Lincu, Danska, Island i Austrija.
– I pored toga što smo izvukli Skandinavce, imali smo sreće u žrebu. Danska je evropski prvak i naravno, najteži protivnik. Ipak, pokazali smo da možemo da igramo sa njima na Svetskom prvenstvu. Iskusniji smo za jedno veliko takmičenje. Svi nosimo igru u svojim klubovima, tako da očekujem dobar rezultat. Da li je to medalja, to je teško reći, jer će mnogo zavisiti i od povreda, različitih okolnosti. U svakom slučaju, imamo razloga da budemo optimisti. Izrasli smo kao reprezentacija.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
