Balkan Handball

Trener crveno-belih, Igor Butulija: "Emocije trošimo iz utakmice u utakmicu"

Malo ko je očekivao da će srpska Super liga, ove jeseni biti tako interesantna, a još manje, da će posle osam odigranih kola, jedini neporaženi tim u elitnom takmičenju biti Crvena zvezda. Posle pobeda nad najvećim konkurentima, Partizanom i Kolubarom, te odlične evropske premijere i teškog poraza nanetog, ne tako slabom, turskom Bešiktašu, u redovima crveno-belih vlada optimizam, a jedan od najzaslužnijih za tako nešto jeste šef stručnog štaba, Igor Butulija.

Igor Butulija, trener Crvene zvezdeZdravo, Igore. Upisali ste sve pobede od starta šampionata, igrate dobro i sada Vas očekuje jedan atraktivan protivnik u Evropi, španski Logronjo, koji nije nepobediv. Kako vidite deo sezone, koji je iza nas.

– Hvala na komplimentima. Sve je jasno, počeli smo dobro, čim nemamo ni jedan poraz. Jeste iznenađenje za mnoge ljude, pa i za one, koji su verovali u nas, ali ovakav start, niko nije očekivao. Ono što sam uspeo jeste da prenesem na igrače da je prvenstvo tek počelo i zajedno sa ljudima iz kluba stvorio atmosferu da se razmišlja iz utakmice u utakmicu, da se emocije brzo zaboravljaju, stišavaju i da se brzo prilagođavamo sledećem protivniku, kao što je sada La Rioha.

Da bi se predupredila neka neadekvatna euforija, mora se reći i da ste gotovo sve derbi mečeve u domaćem prvenstvu do sada igrali u "Šumicama". U Beogradu je pala Vojvodina, Naisus, pa Kolubara. Šta vas to čeka i gde vidiš najveće iskušenje na putu do jesenje titule?

– Moram da kažem da smo prvu utakmicu gostovali aktuelnom šampionu, Partizanu. Pobedili smo ih u gostima. Gostovali smo u Priboju, gde garantujem da će sve ekipe, koje budu išle tamo, imaće problem. Problem je igrački, jer su pojačani sa dva igrača iz Tarketa. To je jedna ozbiljna ekipa, koja je imala nešto teži raspored, ali će kući svakome biti problem. Tačno je da smo pobedili Vojvodinu kod kuće, ali superiorno. To je ekipa, koja je prošle nedelje imala napad za bod na "Banjici". Što se tiče Kolubare, bez obzira gde mi igrali, oni su važili za apsolutnog favorita i nadali su se da će doneti dva boda iz Beograda. Uopšte ne razmišljam u pravcu "gost-domaćin" i tako usmeravam svoje igrače. Niti mi ovde imamo neki pakao za goste u hali, da možemo da računamo na bodove, tako da idemo iz utakmice u utakmicu. Svejedno je gde igramo.

Svi su najavljivali Kolubaru kao ekipu koja neće imati konkurenciju ove sezone. Pokazalo se da je ima. I Vi, i Partizan ste ih pobedili i učinili sezonu jako zanimljivom. Prvenstvo je dugo, da li oni ostaju jedini konkurenti u borbi za titulu?

– Prvenstvo je dugo, ali se neke stvari polako kristališu. Za mene Kolubara ostaje prvi favorit za titulu. Partizan je uvek tu, uvažen u tom kontekstu. Prvo što je aktuelni prvak, bez obzira na taj minus u bodovima, oni se pobedom nad Kolubarom u Beogradu, vraćaju u život. I evo, moram da priznam, za mene je Vojvodina jedna dobra ekipa. Nesrećno su izgubili od Partizana, ali je to ekipa sa jednom dobrom osnovom. Nakon toga, dolaze ekipe, kao što su Naisus, Jugović, Metaloplastika, timovi koji imaju svoju težinu.

Ekonomska kriza je pomogla Super ligi. Vratilo se dosta pečalbara, koji nisu uspeli da finansijski opstanu u inostranstvu. Liga, iako glomazna, zanimljiva je nego ranije…

– Liga je najinteresantnija u zadnjih sedam, osam godina. Zadržali smo igrače, koji nisu otišli u inostranstvo, a neki su se i vratili. Sviđa mi se da je počelo drugačije da se razmišlja, da više nije bitno samo da se pobedi u našoj ligi, već se razmišlja i šire. Menja se staromodno shvatanje i ja konkretno sa mojom ekipom, trudim se da se što više približim nekom evropskom modelu.

Neđa Jovanović je sa svojih 39 godina dao 12 golova u derbiju prošle nedelje, a bili smo svedoci, da je imao snage u drugom poluvremenu, kada više nije ni šutirao, da bi doterao do 20? Tako je i Nenad Peruničič pre dve godine, kada se vratio u Zvezdu, mogao da radi šta hoće na terenu u poznim igračkim godinama, dok je imao daha u plućima. Kako to objasniti?

– Jeste, tako je Zvezda te godine uzela titulu. Kolubara sa jačim fondom igrača i plus, Neđom, ima pravo da se nada tituli. Ne znam kako to da objasnim. Mislim, znam, ali treba naći način kako to čitaocima razjasniti.  Ne treba potceniti kvalitet tih igrača u tim godinama, a sa druge strane, gledajući tako, jedan Perić sa 40 godina donese dva boda svom klubu u Ligi šampiona. Svenson je još aktivan, u tim godinama još dosta igrača igraju  na visokom nivou, a ne može se reći da je opao kvalitet svetskog rukometa. Neke stvari su se promenile. Više je to stvar iskustva, zrelosti i naravno, kvaliteta. Nije Neđa dao te golove, zato što je iskusan, već je svojim znanjem bio veličina kao igrač. Tako da sve to malo izmešano, ali mnogo znači da je on došao i da igra ovde godinu dana. Da usmeri igrače, da im ukaže na neke stvari, promeni način razmišljanja. Naše su obaveze, moje i Nenadove, ovde u klubu, da isto to radimo sa našim mladim igračima. Insistiram na tome da probijemo tu blokadu u načinu razmišljanja, da za koju godinu, zašto da ne, imamo jedan ili dva kluba na vrhunskom nivou.

Često se u medijima, vezano za RK Crvenu zvezdu pojavljuje ta floskula "mladi igrači". Vaša ekipa nije baš toliko mlada. Leva krila su 83. i 85. godište, golman i pivotmen 1981, desno krilo ima preko 30 godina, a imate i tri beka, koji su u zrelim godinama (24-25 godina). "Mladost i nedostatak novca" je danas, čini se, opšteprihvaćeni odbrambeni mehanizam naših trenera u svim sportovima?

– Ja ću to jednostavno objasniti. Zvezda ima šest bekova, a od toga tri imaju po 19 godina. Dobro znaš šta bek znači u sistemu igre i ako su tu neiskusni klinci, Nenadić, Zelenović i Vujović, onda je sve jasno. Mogu da imam tri igrača, Ćorovića i Popovića sa po 25, 24, i Sladića, ali je i pitanje, koliko su oni doneli titula, pružili u prošlosti? Sladić je bio na mapi Španije, ali je pitanje, gde je to igrao? Imamo važnog igrača u odbrani, Milana Rašića, koji sekund nije odigrao u Metaloplastici. Krila jesu važna, ali imamo "Cvrleta" (Cvetinovića), koji je bio na pozajmici u PKB-u, itd. Imamo iskusnih igrača, ali i ovih, koje sam naveo, i kada pogledam kolektiv, tako gledam na njega.

Press RK Crvena zvezdaPovela se priča pre dve nedelje o Regionalnoj ligi. Čelnici Saveza pričaju o tome, i što je najvažnije, više to nije pojedinačna ideja, već postoji zajednički, višenacionalni interes (Srbija, Hrvatska, BiH, Makedonija) da tako nešto zaživi. Kakav je stav Crvene zvezde i u kom modelu vidite regionalnu ligu? Da li kao Jadransku u košarci, gde se klubovi kasnije priključuju nacionalnim takmičenjima ili nekako, drugačije?

– To je jako interesantna tema. Politika kluba je da se otvaramo Evropi. Ta Liga bi donela veliko iskustvo igračima, da sazrevaju kroz jake utakmice u regionu. Ne bi treneri morali da im više pričaju o nečemu, jer bi oni sami, na svojoj koži, mogli da osete, šta znači igranje na visokom nivou. Normalno, potrebna su finansijska sredstva, sponzor, ko bi pokrio tu ligu. U zavisnosti od dogovora, znali bi, kako bi se priključivali domaćem prvenstvu. Tu već nemam kristalno jasan stav. Mora se naći rešenje koje bi bilo dobro i za naš klupski rukomet, za igrače koji bi napredovali, ali i za našu ligu, koje ne bi smelo da se raspadne.

U nedelju (18 časova, RTS2) Vas čeka prva utakmica trećeg kola Kupa EHF. U Beograd stiže Naturhouse La R
ioha (Logronjo). Atraktivan protivnik za publiku, dolazi iz Španije, ali sigurno, nije toliki bauk, nepobediv i slično…

– Imamo teškog protivnika, sastav koji je u gornjem delu tabele u Španiji. Sa druge strane, tačno jeste da nismo izvukli Siudad Real ili Barselonu. La Riohu bih pre nazvao Valensijom, ako bi merili fudbalskim rečnikom težinu protivnika. Igraju dobro, kolektivno. Forsiraju sistem bivšeg selektora Španije, Pastora. Trener je tadašnji njegov pomoćnik. Moram da kažem da oni jesu favoriti, ali ćemo pokušati da se ravnopravno borimo. Oružja za to imamo, jer Zvezda igra danas takav rukomet. Znate, kada neko u Ligi igra staromodno, to je dovoljno da se pobeđuje samo u nacionalnim okvirima, ali izvan to je 20 razlike. Crvena zvezda iz tog razloga, igra rukomet, kakav se igra u Evropi ili hoće da teži ka tome. S tim u skladu, dobro smo se spremili i želimo da napravimo iznenađenje.

Za vreme EHF nedelje, ostali su bez najboljeg igrača, španskog reprezentativca, desnog beka…

– Isaijas Gvardiola je povređen, prvi desni bek, ali oni na svakoj poziciji imaju po dva igrača. Nisu limitirana ekipa, koja se bazira na dva igrača. Naravno, nemamo šta da krijemo, to nam je olakšalo posao.

Ono što je interesantan podatak pred meč u prepunim "Šumicama", jeste da je Logronjo u dosadašnjem delu ASOBAL-a, osvojio više bodova na strani (7), nego kod kuće (pet). Po ovome se može zaključiti, da je manje, više, nebitno gde će igrati…

– Apsolutno. Igrajući u Španiji i nakon toga, ostavši u kontaktu sa mnogim ljudima iz sveta rukometa tamo, došao sam da istog zaključka. To je civilizovana zemlja, slično je igrati kod kuće ili na strani. Naravno, pritisak publike postoji, mi računamo na njega, ali znam da oni neće, baš tako, pasti pod njega.


ŽIKA BOGDANOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *