Kolumna Aleksandra Brkovića: Lopta, Maserati i još ponešto

Nekada su utakmice osmine finala za favorite značile lagan posao i pripremu za nastavak takmičenja. Danas definitivno nije tako. Em „svi igraju rukomet“, em od 16 u toj fazi, 11 bude iz Evrope pa ne znaš šta je gore, da odigraš kao Švedska prvu fazu pa ispadneš od Poljaka ili da igraš protiv Brazila i da se treseš 60.minuta.

Nakon ove faze ostajemo bez Egipta, Tunisa, Brazila, Argentine, Islanda, Švedske, Austrije i nažalost Makedonije. Jedna balkanska zemlja je morala kući, Makedonija ili Slovenija to je jasno,ali nakon dobrih izdanja u grupi, Makedonci su na njihovu žalost u osmini igrali samo onoliko koliko su im Slovenci dozvolili. Sada je svima jasno koliko je ustvari daleko četvrt-finale i koliko je to lep rezultat. Makedonci su deveti, koliko ja znam da računam i još uvek imaju šanse za OI kvalifikacije. Treba još nekoliko stvari da im se poklopi na azijskom i evropskom prvenstvu koje nisu nerealne, ali za to će morati da čekaju. A opet sa druge strane, imaće EVRO 2016.da se i sami izbore opet.

Slovenija bi jako podbacila da nije ušla u osam najboljih, bar u očima javnosti, tako da neka rutina koju imaju im je izašla na videlo u ovoj utakmici. U narednoj rundi idu na Francuze i neće im biti lako. Francuzi, čini se, uopšte nisu potrošeni i prilično moćno su otišli dalje. Lepršavi Argentinci nisu mogli sa snažnim Francuzima, mada ima tu i respekta sigurno, obzirom da dosta Gaučosa zarađuje za hleb baš u Francuskoj. Lepom za oko igrom su ulepšali ovo prvenstvo i učinili ga kvalitetnijim za jednu novu rukometnu naciju koja se za razliku od mnogih igra rukometa.

Egipat je takođe pozitivna strana ovog prvenstva pa iako i oni završavaju svoje priču od 9.do 16.mesta svakako su bili interesantni, atraktivni i veoma nezgodni. Pobeđivali su Evropljane, igrali dobro i pre svega imali publiku što je sveukupno vrlo korektno.

Nemci ne liče na Nemce, ni one Hojbergerove, a ni na one pre. Ova Dagurova generacija igra po meni dosta drugačije, nepredvidljivije i pre svega pobeđuje. Sa nekoliko novih imena, sa nekoliko neafirmisanih mladića, odličnim Druksom koji je još junior, to sve ima i sadašnjost i budućnost i kod Nemaca je faktor trener definitivno vidljiv. Biće veoma zanimljivo, u meču sa Katarom, videti kako će treneri postaviti igru, ali ako se golmani ispreče džaba taktika. I Šara i Lihtlajn brane odlično pa ko dobije taj duel možda i donese prevagu.

Katar posle Španije, umalo da izgubi i od Austrije, rekoh vrlo nezgodne i ekipe bez respekta u odnosu na druge, ali su realno kvalitetniji i zasluženo idu dalje. Pred svima njima je veliki izazov sve ovo, posebno sada nakon najava o premijama za polufinale. Nije mala lova u pitanju pa me ne bi iznenadilo da se ovim manje zvučnim imenima vežu ruke i noge zbog toga.

Po prikazanom do sada Poljska je bila iza Švedske, ali u ovoj utakmici od samog starta je bilo vidljivo da imaju šanse i na kraju su uspeli. Šteta za Švedsku, ali u osmini kreće pravo takmičenje.

Hrvatska će na Poljake i očekujem da će lakše nego protiv Brazila. Tradicija je na njihovoj strani i ako zaustave prvo šut pa onda lake golove povećavaju im se šanse za prolaz u polufinale.

Jedan tim iz tzv.“najbolje četvorke“ Španija ili Danska neće u polufinale i možda je to ako ne najbolji onda svakako najzvučniji par četvrt-finala. Obe ekipe su rutinski prošle osminu mada prednost dajem Španiji zbog dana više i odmora i pripreme za protivnika. Nakon ovoliko utakmica svaki sat, a kamoli dan više može da znači i u oporavku i u razradi detalja šta će se igrati.

Dobro je što Hrvati i Slovenci ne igraju u isto vreme pa će nam svakako fokus biti na njima, ali drugim okom ili uhom ili oboje ka kompjuteru ko gleda uživo, na tv-u ili ka drugom linku, sasvim je svejedno, ima samo jos desetak utakmica pa uživajte dok još možete.