Balkan Handball

KOLUMNA: Gospodo draga, to je NBA, to nismo mi…

Rukometni svet, poput košarkaškog, ide lagano ka oštroj polarizaciji na NBA i ostatak sveta. Ako ovako nastave, taj NBA će ubrzo biti Francuzi. Fali im još par stvari, jedan „Šterbik“, još par crnaca sa telom XXII veka i karakterom Nikole Karabatića, a kako uspeh na uspeh ide, nema sumnje da će ih pronaći. Mašinerija od preko 500.000 rukometaša je to. Kada je crni čovek pobedio belog u košarci, pobediće ga i u rukometu. Da vidite Diku Mema i Nedima Remilija sa „kingsajzovskim“ slušalicama u liftu, moje reči o NBA shvatili biste i bukvalno. Gubiće i oni, jasno, ali standard koji su postavili niko neće moći da prati. Kada gubi Francuska, to je već sada, incident.

Već sada mogu kako žele, sa drugom, trećom postavom, bez ovoga ili onoga, reči „povreda“ „Duvnjak“ i slične poštapalice nemaju u rečniku. Gas, kočnica, gas. Igraju se. Hrvatsku bi samleli 10 razlike, ma i više, ali su joj ostavili 53. minut i priču o „-1“ koja će jednog dana, kada se uhvati patina na ovaj januar u Zagrebu, biti samo jedna istorijska podvala. Danas je jasno – uravnilovka. Način da lakše definišemo nemoć i potka da nastavimo da radimo kako smo radili uvereni da smo blizu. Imamo budućnost? Svi mi imamo budućnost, dišemo svaki dan, pa ćemo jednog dana sigurno prestati. Gde je sistem, gde su igrači, gde su treneri, gde je razum da se ne koriste tepih bombe svaki put kada se ne uspe u nečemu? Nekada je bilo pitanje u pet Omejerovih odbrana više, sada je ipak tematika – svetlosna godina.

I dalje mislim da bi svi trebalo da ustanu kada pričaju o Lini Červaru u kontekstu hrvatskog rukometa. Proganjaće ga ove dve nedelje do kraja života. Trebalo je da se vrati kako bi se jedan krug zatvorio posle 15 godina. Uveo je i izveo Hrvatsku sa podijuma. Nije uspeo, nije bio ni blizu, nije bio spreman. Okružio se poznatim licima, verujući da će to doneti rezultat kao nekada. Faktor vremena je neumoljiv. Pregazio je mnoge. Nije imao dovoljno hrabrosti da unese novu energiju u tim. Kod Francuza je vazda Mem iskusan, a kod „nas“ je vazda devet meseci mlađi Jaganjac zelen. To je sistemska greška. Kada sistem ne fercera, nema ni sutra, samo leptir varijanta – od jutra do mraka. Osetilo mu se u glasu, već posle Belorusije, da ne veruje. Ruka na Karvackom je odraz najveće moguće nemoći.

Ima jedno mesto na Kosovu i Metohiji – zove se Novo Brdo. Sada bez ljudi, zaraslo u korov i trnje, zvanično najsiromašnije u najsiromašnijoj pokrajini Evrope. U XIV i XV veku to je bio najveći rudnik srebra u ovom delu Evrope, u kome su iskopavanja radili Nemci, a trgovinu vodili Dubrovčani. Još pre 700 godina je neko znao da, ako ne zna, pozove nekoga ko zna, da bi svima bilo dobro.

Da li smo na dan 26.1.2018 spremni da zovemo u pomoć? Da probleme izvadimo iznad, a pod tepih gurnemo ego, „as it once was“ spiku i sve ono što nas čini najboljima i najpametnijima na svetu? Kada već odavno nismo najbolji rukometaši…

Nema ništa gore živeti u prošlosti, a pričati o budućnosti…

2 Comments

  1. Ivica

    26. januara 2018. at 20:36

    Ili nisu NBA ili se dogodio incident!

  2. Kantautor

    27. januara 2018. at 01:01

    Porediti Francuze i NBA je kao porediti Fiata i Bugatija. Sorry ali „nidje veze“.