Prava ekskluziva na Balkan-Handball.com. Zvanično najbolji rukometaš
sveta za 2005. godinu, "Džin među stativama", verovatno najbolji svetski
golman, čak i kada statistika to ne pokazuje, član najboljeg kluba na planeti, Siudad
Reala i nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, Arpad
Šterbik (29)! Od kada je februara meseca 2007. godine u intervjuu mađarskom
Kezilabda.com, objavljeno da će "dobiti pasoš i igrati za Španiju", u srpskim
medijima nije bilo razgovora sa Arpadom Šterbikom, a čini nam se, da smo prvi
domaći medij, koji je sa Šterbikom pričao nakon njegovog odlaska iz
reprezentacije Srbije, za koju je poslednji put nastupao leta 2006.
godine. Iako smo negde to imali u
podsvesti i sumnjali da će pristati na razgovor, sreli smo se sa opuštenim i
pričljivim Arpadom.
Arpade, zdravo! Imate dobar start u Ligi šampiona, a reklo
bi se da je ovaj susret u Sarajevu najbitnija utakmica prvog kruga.
– Važna utakmica za nas, zato što ako izgubimo , a Bosna
dobije Dance sa više od četiri gola i prođe u drugi krug, onda gubimo bodove u
drugom krugu. Ove godine, bodovi se prenose.
Imate dosta uspona i padova na startu ove sezone. Da li to
nema motiva protiv slabijih protivnika u domaćem šampionatu? Čudno je da izgubite od Aratea, kome je
to do sada jedina pobeda u deset odigranih kola, pa zatim rasturite Portland sa
19 razlike?
– Pa, nije stvar u padovima. Loše smo počeli prvenstvo. Nismo
trenirali kompletni zbog Olimpijade. I sada imamo problema sa povredama. Jedan
Urios, koji je za mene najbolji pivotmen na svetu sa Ratkom Nikolićem, zatim
Rutenka, pa Zorman. Ima puno utakmica, stalno se igra sreda-subota, a manji timovi odmaraju i spremaju se za nas dosta duže. Imali smo dosta problema, ali sada se dižemo i mislim da će
biti sve u redu, kako sezona bude odmicala.
Za tebe bi se reklo da si vrlo postojan, u smislu da si u
svojoj karijeri nastupao samo za tri kluba (Jugović, Vesprem i Siudad). Je l'
uživaš u Siudad Realu i Španiji?
– Dobro smo
organizovan klub sad dobrim igračima i ljudima. Mislim das mo zdrava grupa, i
jedino tako možemo da postignemo rezultat. Ima dosta ekipa koje po kvalitetu
imaju ovakve igrače, Hamburg, Barsa,
Pamplona, Kil, Kronau. Ipak, nije sve u igračima, već i u nečemu unutar tima.
Mislim da mi to imamo i jedino tako mogu da se osvajaju trofeji.
O Siudadu se i dalje
priča kao o najbogatijem klubu. Imaš dugoročan ugovor, maltene do kraja
karijere?
– Da je najbogatiji,
to ne znam, nisam siguran. Mislim da sada Nemci više plaćaju od nas. Ugovor
imam do 2014. godine. Nadam se da ću do tada moći da igram vrhunski za klub.
Pomenuo si Olimpijske Igre. Nisi učestvovao na ovim OI, iako
je bilo priče da ćeš braniti za Španiju, čak su
ljudi iz Španske Federacije dolazili u Beograd da bi dobili dozvolu da
nastupiš za "Furiju" pre onog roka, koji je potreban da prođe od nastupa za prethodnu
reprezentaciju. Po medijima se pominjao san o osvajanju olimpijskog zlata, ali
izgleda, on će morati da se sanja do neke druge prilike?
– Pa dobro, heh. To je bilo u novinama da je san. Meni je
pre bio san da to osvojim sa Srbijom, nego sa Špancima. Videćemo. Za sada nisam zaigrao za Špance i
ne znam da li ću. Hoću, neću. Postoji puno želja, puno opcija, ali još se ne
zna.
Za
dva meseca počinje Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj. Da li ćeš možda zaigrati u
Hrvatskoj za Špance?
– Neću, neću. Na Svetskom prvenstvu sigurno, a posle ćemo
videti.
Da li je to pitanje administracije ili neke tvoje želje,
stava?
– Pa i jednog, i drugog. Počelo je sve tako, da me nisu jurili
zbog reprezentacije, nego više zbog kluba i broja stranaca. I zbog toga se
žurilo sa izdavanjem pasoša. Ne znam još, videćemo.
Da li pratiš srpski rukomet i da li te zanima šta se dešava
kod nas?
– Iskreno da ti kažem, reprezentaciju pratim, zato što se čujem
sa igračima, Bojinovićem, Anđelkovićem, Nikolićem, tako da znam šta je i kako
je. Klupski rukomet ne pratim, jer ne poznajem igrače. Slabo može da se prati
liga i nemam gde da gledam prenose prvenstva. O reprezentaciji znam puno i
drago mi je da smo prošli Čehe. Odmah sam zvao Bojinovića i Ratka (Nikolić).
Bio sam u Segedinu i tamo pričao sa Anđelkovićem. To je jedan veliki uspeh za
srpski rukomet , jer je Češka jedna ozbiljna reprezentacija, koja nije u vrhu,
ali se svojim kvalitetom približava i može svakoga da dobije. Sad smo videli da
su dobli Francuze. Preko leta, kada sam kući čitam novine, dok ovde jedino
preko Balkan-Handbala pročitam nešto. Najviše informacija sakupljam kod vas,
dobra je stranica i baš mi se sviđa. Od kada mi je Metličić rekao za vas, tu
sam često.
Hvala, iako je običaj da mi pitamo o radu sajta. Ono što moramo da ti kažemo da je nepodeljeno osećanje ljudi koji vole rukomet u Srbiji, da im je mnogo krivo što više ne braniš za
reprezentaciju Srbije…
– Pa znam, šta je i kako je. Nekako sam izgubio želju i sve ostalo
za to, a kada jedan igrač izgubi volju i želju, bolje da ostavi, da prestane.
Za reprezentaciju se uvek igra srcem i sa maksimalnom željom. Posle svega što
se izdešavalo, teško mi je bilo. Ušao sam u reprezentaciju 1997. i uvek je bilo
dobro, loše, dobro, čekali smo na bolje, i na kraju je bilo sve gore i gore.
Iskreno da ti kažem, krenuo sam sa Perketom, Perunom, Škrbom, pa je onda došla
generacija Lapčeviča, Kokira, Petrića. Onda su i oni otišli, pa su došli mlađi,
a i ti mlađi su u međuvremenu otišli. Tu su tri, četiri igrača, Ilić,
Bojinović, Ratko, Deni (Anđelković) ,ali već dolaze mlađi i neka igraju mlađi. Mislim da
imamo dobre golmane i da na toj poziciji nikada neće biti problema.
Golmanske karijere su sve duže i duže. Šta da očekujemo
posle te 2014. godine, kada ti ističe ugovor? Možda neki spektakularan povratak
u Jugović?
– Heh, ne, ne. Dosta mi je više rukometa (smeh). Posle toga
nešto lagano, sa strane. Da se ne mešam puno oko rukometa.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
photo: www.saliraganar.com
