Možda nije sa
naših prostora, ali mu trenutno nema ravnog. Ekskluzivno za Balkan-Handball.com
govori Kasper Hvidt (32), najbolji golman planete! Njegovu dominaciju među
stativama, mogli ste videti u januaru mesecu, kada je bio najzaslužniji za prvo zlato
reprezentacije Danske na Evropskom prvenstvu u Norveškoj. U finišu sezone, isto
to želi da ponovi sa svojim klubom, španskom "Barselonom", a čekaju ga tri
fronta. Kasper Hvidt o Ligi šampiona, koju nikada nije osvojio, ASOBAL-u,
danskoj reprezentaciji i "tajni" svog uspeha!
Zdravo, Kaspere. Za
vikend kreće veliki dvoboj u polufinalu Lige šampiona. Barselona je u
polufinalu, a protivnik je Kil. Reč je o zvaničnom prvaku Evrope i ekipi
koja igra strašan rukomet. Šta očekuješ?
– Pobedu! Biće
jako teško, ali očekujem pobedu. Prošle sezone sam sa "Portlandom" (prošlog
leta stigao u Barselonu) takođe igrao protiv Kila u polufinalu i ispao za jedan
gol. To bi se sportski nazvalo, nedostatkom sreće. Ove godine hoću da pobedim.
Samo o tome razmišljam. Ništa drugo me ne zanima.
Koliko je
Barselona blizu ii daleko od evropske krune? Ti do sada nisi osvajao Ligu
šampiona. Sigurno da je motiv ogroman?
– Osvajanje Lige
šampiona mi je san čitave karijere. Igrao sam jednom finale i izgubio, ali ću san
sigurno ispuniti. Sve ekipe, Siudad, Kil i HSV su sjajne i sve imaju svoje
šanse, ali mislim da ću svoj san ostvariti već ove sezone. Čvrsto sam ubeđen u
to.
Osvajao si titule
u ASOBAL-u i sa Leonom, i sa Portlandom? Da li je na red došla i Barsa? Imate
dva boda manje i taj odlučujući meč sa Siudad Realom?
– U dobroj smo
situaciji jer sve zavisi od nas. Sve je u našim rukama, što je najvažnije.
Moramo da pobedimo sve do kraja. Ako igramo kao do sada, osvojićemo ASOBAL, za
šta imamo veliki motiv. Najbitnije je da ne zavisimo od drugih.
Reprezentacija
Danske, čuvena "bronzana reprezentacija", postala je šampion Evrope u
Norveškoj. Kakav je osećaj dva meseca posle?
– Iskreno, sada samo mislim na Barsu. To mi je jedino bitno.
Osvajanje EP-a mi je non-stop u glavi, ali nemam vremena da sabiram utiske, jer
je potrebno fokusirati se na osvajanje titula sa klubom.
Šta vam je to
selektor Urlik Vilbek doneo? Čuli smo za neke specifične metode kojima ste razbijali
taj "gubitnički" mentalitet i psihičku barijeru od polufinalne utakmice?
– On je jedan od
najboljih taktičara na svetu. Prema svih 16. 18 ili 20 igrača sa spiska, bez
obzira da li oni putovali ili ne, igrali ili ne, postavlja se tako da svaki pojedinac
smatra sebe bitnim šrafom u ekipi. Svako od nas razmišlja da kada uđe na teren može
da donese nešto novo u igri, neko poboljšanje. To je nešto najbolje što nam je
doneo kao selektor. Svaki igrač je spreman i sposoban da promeni nešto na
terenu. Ni jedan igrač nije zapostavljen. Tako nas je postavio, da su igrači
svesni da od njih zavisi i da su važni.
Šta očekivati na
OI u Pekingu? Da li možete da ponovite uspeh vaših žena (reprezentacije) iz
Atine? Je l' ovo "vaša" godina?
– Za svakog vrhunskog sportistu je san da samo
ode na Olimpijske Igre, a da ne pričam, osvoji medalju. Biće jako teško, ali
ako imamo kapacitet da osvojimo jedno EP, zašto ne bismo i OI? Verujemo da
možemo to.
Kako se spremaš za utakmicu? Da li već u glavi imaš repertoar šuteva
igrača i koliko te zanima "kolektivna taktika" (gledanje videa), a
koliko si posvećen samom sebi?
– Gledam video, igrače, ali isto
mi je tako bitno, da li je utakmica brza ili spora. Takođe, bitno mi je koliko
ću razgovarati u toku utakmice sa mojim igračima u odbrani, da li je ekipa viša
ili niža, da li će biti više šuteva iz skoka ili sa zemlje. U suštini, izuzetno
mi je bitna komunikacija sa odbrambenim igračima.
Šta je najbitnije
da bi se postao golman svetske klase? Vidimo da si u specifičnom transu dok
braniš?
– Jako sam
agresivan na terenu. Uvek mi je bitno da budem takav, jer ako sam smiren, to
nisam ja.
Koje od kolega sa
gola najviše ceniš?
– Za mene je
najveći golman na svetu, Tomas Svenson. Imao sam tu čast da me godinu dana trenira Mirko Bašić u Danskoj i
jako mi se svidelo kako je radio samnom. Nikada ga nisam video kako brani, jer
90-tih godina nisam imao puno šanse u Danskoj da gledam inostrane programe. Zato
sam uglavnom "skidao" Svensona i zato je on za mene najveći.
Igrao si i igraš
sa mnogo igrača sa ovih prostora, Balkanaca. Kakvo mišljenje imaš o njima, kao
igračima i ljudima?
– Svi Srbi i
uopšte, Balkanci su uvek bili veliki igrači. Imaju krv, agresivni su, eksplozivni
i jako skaču. Dobri su finteri. Ima mnogo kvalitetnih igrača sa Balkana u
Španiji i taj geografski prostor ima veliku rukometnu tradiciju.
Mi na Balkanu
kažemo da smo "najrukometniji" (najbolji) region u Evropi? Kako to
jedan Skandinavac komentariše?
– Ima vas dosta.
Bitno je da svako dete drži neku loptu u rukama. Da li fudbalsku, košarkašku
ili rukometnu, nebitno. Bitno je da se deca bave sportom. Ko ima bolju školu,
nije toliko važno. Svaka škola izbacuje neke dobre igrače. Mi i Balkan imamo
najveću tradiciju u tome. Kod vas se dosta potencira na tehnici, dok se kod nas
u Danskoj dosta radi u teretani i na fizičkoj spremi, pa se tek onda uključuje
rad sa loptom.
Dokle planiraš da
braniš? "Radni vek" golmana je produžen. Da li i ti planiraš da
dočekaš 40-te na golu? Šta posle karijere?
– Ne znam. Imam
32 godine i osećam se dobro. Dok god budem mogao da pomažem svojim ekipama,
braniću. Posle karijere, videćemo. Nemam ništa u planu. Za sada studiram,
završavam fakultet, a posle ćemo videti.
I za kraj, daj
poruku mladim rukometašima, koji ovo čitaju. Kako se postaje veliki igrač?
– Nemojte da
imate iluzije o velikim klubovima. Kada dođeš u bilo koji klub i počneš da
treniraš, moraš samo razmišljati o jednoj stvari "moram napredovati, moram
napredovati".
ŽIKA BOGDANOVIĆ
