Jedan od najboljih golmana Bundeslige (trenutno drugi po broju odbrana), što je najbolje mogao da oseti veliki Kil, koga je "stopirao" u četvrtfinalu Kupa Nemačke sa 21 odbranom, "jedinica" Crne Gore i momak, sa kojim smo i ranije trebali da uradimo intervju, jer je to svojim kvalitetom zaslužio jeste Goran Stojanović (32).
Gumersbah je u četvrfinalu Kupa Kupova. Eliminisali ste portugalsku Bragu. Kakve su vam šanse da osvojite još jedan evropskih pehar u nizu?
– Mnogo smo bolja ekipa od Brage. Ne smemo da se opuštamo, želimo što dalje da stignemo. Prošle godine smo osvojili Kup EHF, tako da i ove godine predstavljamo jednog od favorita. Uz nas, po papiru, najveći konkurent nam je Portland (Rejno de Navara). Mi ili oni. To je realnost.
I pored teške situacije, Gumersbah je sedmi u Bundesligi, a poraz u Libeku vas je koštao i bolje pozicije na tabeli.
– Sigurno je da možemo biti zadovoljni i sedmim mestom. Naš cilj pre sezone je bio da budemo u prvih 10 ekipa. Međutim, da smo dobili Libek, imali bi isti broj bodova sa Rajn Nekar Lovenom, i onda bi bili negde, peti. Imal smo par kikseva, ali moramo biti prezadovoljni sa svim, s obzirom na situaciju u klubu, kakva je bila i kakva jeste.
Bili ste hit početka februara. Izbacili ste Kil u četvrtfinalu Kupa, bukvalno ih ponizili u toj vašoj maloj dvorani. Ona vam mnogo više odgovara od igranja u "Keln Areni"?
– Što se tiče dvorane, mislim da je najružnija u celoj Nemačkoj (smeh), ali sam podatak, da za tri i po godine, koliko sam u Nemačkoj, ni jednom nismo izgubili u toj dvorani. Doduše, sa velikim ekipama smo uglavnom igrali u Kelnu. Veliki Kil je pao. Nama se tog dana sve poklopilo. Imali smo sreću, želju i publiku iza nas. Svih 7-8 igrača, koji su igrali, bili su na granicama svojih mogućnosti. Za njih je bio šok, početak, na poluvremenu je bilo devet razlike. Probali su da se vrate, ali teško je kada neko padne u kanal, da se vrati. Kada padneš u kanal, onda je klizavo…
Igrao si, i protiv jednih, i protiv drugih. HSV ili Kil. Ko će do titule?
– Pa, ne znam. Svi kažu da je HSV jača ekipa, ali je meni Kil, ipak, favorit. Ako imaju sreću, ako ih zaobiđu povrede, u punom sastavu, mislim da su bolji od HSV-a i da mogu biti prvi.
Drugi su golman ekipe po broju odbrana u Bundes ligi. Već dugi niz godina dobro braniš, pa je s obzirom na situaciju u klubu, bilo logično da ćeš promeniti sredinu. Ipak, potpisao si novi četvorogodišnji ugovor pre dva, tri meseca.
– Što se tiče grada kao grada, ovo je više selo nego grad. Klima, mesto, sve ostalo, jedan je minus. Klub je velike tradicije, ali sa tendencijom pada. Kasni se sa platama, ima dosta odlazaka igrača. Ipak, mene ovde cene. Mogao sam bilo šta da kažem, oni su sve prihvatali. U toj poziciji, što god sam rekao, oni su prihvatili. Konkretnih ponuda od nekih većih ekipa, da se pričalo o ciframa, nisam imao. Bilo je ponuda iz nekih drugih država, malo boljih finansijski, ali sam hteo da ostanem u Bundesligi. Punim 32 godine i hteo sam da dobijem ugovor na duže. Sport je takav. Jedna povreda i nema te više…
Imao si dosta problema sa povredama…
– Najteža povreda je bila povreda kičme, zbog koje sam pauzirao pet meseci. Imao sam diskusherniju, koju sam morao da operišem, posle neuspelih terapija. Par puta su mi pucali mišići, ali sve kada se uzme, nije toliko strašno. Sad trenutno imam ruptura mišića, ali opet, navikao sam na te bolove. Idemo dalje…
Kako si zadovoljan svojom karijerom? Tek sa 27 godina si otišao u inostranstvo, gde je kvalitet brzo došao na videlo. U tadašnjoj SCG, znalo se za tebe, nosio si dresove Crvene zvezde i Lovćena, ali ne može se reći da si bio u "prvom krugu" kandidata za reprezentaciju, itd…
– U Zvezdi sam proveo dve godine. Te druge sezone, bio sam drugi golman po broju odbrana u Ligi. U Lovćenu sam imao korektne dve sezone. Osvojili smo jedan Kup SCG. Karijera u toj našoj zemlji je bila korektna, ništa posebno. U Zvezdi sam igrao sa tom zlatnom generacijom, Manojlovićem, Stojanovićem, Đorđevićem, Vučkovićem, Osmajićem, Nikčevićem, itd. Nakon Lovćena je bilo logično da odem u inostranstvo. Igrom slučaja sam završio u Švajcarskoj na probi kod Matjaža Tomineca, gde sam zadovoljio u Grashopersu. Od stranaca, bili smo Kokir i ja. Posle povrede Grka, desnog beka, zbog broja stranaca, došlo je do problema, jer su angažovali Korejanca, reprezentativca, tako da sam drugu polusezonu presedeo na tribinama. Onda je došla ponuda Fulingena, koji nije bio jak klub u Nemačkoj, ali mi je bilo bitno samo da dođem do Bundeslige…
Bundesliga…
– U Fulingen sam došao zajedno sa Rastkom Stojkovićem. Igrali smo godinu dana, izborili opstanak, imali odlične sezone. Bio sam drugi golman Lige iza Galije. Čekao sam pravu ponudu. U tom trenutku, tu su bili Kil ili Gumersbah. Nije se razlikovalo u parama, već u dužini ugovora. Gumersbah je nudio na dve, dok je Kil hteo sam na godinu dana da me dovede. Hteo sam sigurnost. Potpisao sam za Gumersbah i nisam zažalio. Imao sam konkurenciju Fazekaša i Ramote. Ipak, samo radom i željom, došao sam do mesta prvog golmana, u timu Alfreda Gislasona.
Ko je najbolji golman na svetu?
– Pričaju da je Omejer, ali je za mene najbolji kada je to najpotrebnije Arpad Šterbik. Golman svih vremena po meni je Dejan Perić, za koga me nije sramota da kažem, da mi je idol. Njega mnogo cenim i stvarno je primer sportiste u svakom pogledu. Golmanski par koji najviše cenim brani u Kopenhagenu. To su Hvid i Ege.
Nezamenljiv si i u reprezentaciji Crne Gore. Posle sjajnog nastupa na Evropskom prvenstvu u Norveškoj, sve slabiji rezultati, kulminirali su porazom od Grčke u kvalifikacijama za baraž za SP u Švedskoj?
– Nije isto kada Crna Gora igra na kući ili na strani. Grčka je pokazala da je ozbiljna reprezentacija. To je vrlo kvalitetna ekipa, sa osam, devet igrača iz Bundeslige. Imaju puno kvaliteta i iskustva. Mi ga nemamo. Muratović je otišao, neki igrači su nazadovali, sede na klupi. Crna Gora nije reprezentacija koja treba da traži mesto na Svetskom prvenstvu. To ne znači da ne treba da se borimo. Sam nastup na nekom velikom takmičenju u budućnosti, bio bi jedna velika senzacija.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
