Proslavljeni stručnjak Kasim Kamenica je posle 28 godina ponovo seo na klupu Pelistera. Bivši selektor Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, i trener mnogih ekipa sa ovih prostora, obavezao se bitolskom klubu na četiri godine, a novi debi imao je na 44. međunarodnom turniru u Strugi, gde je njegov tim doživeo sva tri poraza – od Šartra, Alingsasa i novopečenog gradskog rivala Eurofarm Rabotnika.
Kamenica je za Balkan – Handball.com govorio o povatku u voljeni klub, ambicijama u bližoj i daljoj budućnosti, a na početku razgovora je otkrio da će mu ovo biti poslednji trenerski angažman u karijeri.
-Pelister je odavno moja želja. Srce mi je govorilo da tu treba da završim karijeru, i evo, to će se i dogoditi. Pelister će biti moj poslednji klub. Ranije nije bilo nekih ozbiljnih signala da je saradnja izvodljiva, sve do ove godine. Posle mog lošeg iskustva u Turskoj prethodne sezone, uz dosta napora smo uspeli da realizujemo moj povratak u Bitolj. Postavili smo koncept razvoja ekipe. U celu priču se uključio gradonačelnik, koji je dosta pomogao. Deo akcija fudbalskog kluba je prodat Pelisterki, tako da će situacija biti nešto lakša i kada su finansije u pitanju. Napravili smo jedan novi tim, kompletirali ga, stvorili skup koji će moći svakodnevno da radi kvalitetno, što ranije nije bio slučaj. Ranijih godina je fond igrača bio mali, pa je više bilo improvizacije nego nekog ozbiljnog i sistematskog rada. Sretan sam što je sada epilog ovakav – ne dolazim u Pelister da gradim ime, već da završim karijeru.
Kakvu ekipu ste zatekli, a kakvu želite?
-Sve je to bilo na amaterskom nivou, igrači su sami formirali relacije. Mojim dolaskom se to menja iz temelja – od obima rada, inteziteta i zahteva u igri. Počeli smo turnirom u Strugi, neki pomaci su vidljivi, ali ima puno posla.
-Nije to više onaj Pelister, Bitolj nije rukometni grad u meri u kojoj je nekada bio, ali mi imamo motiv da napravimo jak tim i vratimo staru slavu. Krajnji cilj nam je SEHA liga, uz popravljanje uslova u dvorani jer su zahtevi veoma visoki. Svesni smo da nam je u Vardaru i Metalurgu žestoka konkurencija, ali vidite da se učesnici regionalnog takmičenja često menjaju, pa je moguć i povoljan epilog za nas, ako svoju šansu dočekamo spremni.
Za koje vreme je ostvarenje cilja moguće?
-Nismo precizirali, sada nam je bitno da budemo među četiri tima u Makedoniji, da učestvojemo u evropskim kupovima, da u jesenjem delu igramo bar četiri evro meča, da na proleće igramo plej-of domaćeg šampionata, sa Vardarom i Metalurgom. Uz povratak publike na tribine naše dvorane, to su rezultati koji će nas za sada zadovoljiti.
Osećate li da se vašim povratkom vratila i rukometna euforija u Bitolju?
-Jeste, počelo je malo, ljudi me zaustavljaju na ulici, ima interesovanja: Mada je teško porediti vreme i generacije, ali polako se budi želja. Ja sam svestan da malo fali kako bi se rukometna iskra u Bitolju ponovo zapalila – recimo start od tri pobede bi nam doneo 3.000 ljudi u dvorani, što bi nas u ovom trenutku zadovoljilo, za početak.
Da li je igrački kadar za narednu sezonu kompletiran?
-Jeste, ekipa je bazirana na domaćim rukometašima, imamo u rosteru 16 podjednakih igrača, i još dva mladića koja će konkurisati za prvi tim. Cilj nam je i da oformimo jaku školu kako bi što pre počeli da proizvodimo igrače. Taj segment je u poslednje vreme devastiran. Želimo da se takvi ponudimo sponzorima na tržištu, nije dovoljno da samo opština bude finansijer kluba. Moramo se nametnuti dobrim radom, dobrim rezultatima. Već imamo određenih naznaka za boljitkom u toj sferi, Pelisterka se već uključila u priču. Bitolj ima dobrih, zdravih firmi, i nadam se da ćemo naći zajednički jezik i sa njima.
ŽALIM ŠTO SILJAN MICEVSKI NIJE NA NAŠOJ STRANI…
Kao nova snaga makednoskog rukometa nameće se Eurofarm Rabotnik, drugi bitolski superligaš koji ima visoke ambicije. Da li će novo gradsko rivalstvo dobro doći?
-To je nešto novo, to rivalstvo se već oseća. Meni je žao što Siljan Micevski nije na našoj strani – to je veliki rukometni funkcioner koji je poslednjih godina izrastao u velikog biznismena. Sigurno da bi nam njegov finansijski potencijal bio jako značajan u pravljenju svega ovoga što sam malo pre naveo. Sa njim na protiničkoj strani će biti teže. Ja se nadam zdravom rivalstvu. Pelister ima mnogo veću tradiciju i podršku navijača. Mi imamo svoj koncept, oni svoj, želim samo da se te utakmice samo ne izrode u nešto negativno, želim da makednoski rukomet osim skopskog, dobije i bitolski derbi. Ali samo na zdravoj osnovi.
Da li ste dobili još neku ponudu ovog leta?
-Bilo je, ali ništa u kontekstu projekta, što je mene jedino zanimalo, i ništa što bi moglo da nadjača moju emociju prema Pelisteru. Prethodnih godina se nisu stvorili uslovi da se vratim, ali je sada sve kako treba. Stalno se pominjao moj povratak, ali su se tek ove godine poklopili interesi.
BABIĆ PONOVIO GREŠKU IZ POLJSKE
Pratili ste rukometni turnir u Rio de Žaneiru. Kako komentarišete rezultat balkanskih selekcija, Slovenije i Hrvatske, tj. njihovo ispadanje u četvrtfinalu?
-Moram reći da je domet Slovenije plasman na velika takmičenja, plasman u osam je limit, odnosno objektivan rezultat. Nema tu kvaliteta za medalju. Kada su došli na noge ekipama koje igraju dobru, plitku 6-0 zonu, kao što su Nemačka i Danska, oni su se odbili o zid. Nema šutera, a bez šutera moraju uložiti ogoroman napor da nadigraju takvu odbranu, da je probiju ili proigraju pivotmena. To je teži put. Videli ste u meču sa Nemačkom, izgubili su tri razlike a falilo im je četiri-pet golova sa devet metara. Nezgodan je taj rasplet oko Mačkoušeka i Cehtea, bez njih su imali veliku prazninu. Da se razumemo, Slovenci su majstori da nadigraju divlju, agresivnu odbranu, njihovi igrači su tehničko-taktički savršeno obučeni. Imali su i dobru atmosferu, ali to nije bilo dovoljno. Mislim da je njihov plasman na šesto mesto veoma dobar.
Delovalo je da Hrvatska raste iz meča u meč, a onda je došao poraz u najvažnijoj utakmici – četvrtfinalu…
-E pa na turniru uvek dođete do problema „jedne utakmice“, kao što je Hrvatska imala problem sa Poljskom u prvom poluvremenu, kada je primila 18 golova. Hrvatska, koja je godinama gradila sve svoje uspehe na odbrani. Defanziva ih je nosila na celom turniru, a onda su zakazali u jednoj utakmici, i to najvažnijoj. Ne možete ceo turnir odigrati besprekorno, opasnosti uvek vrebaju na nekoj krivini. Želko Babić je moj veliki prijatelj, bio mi je i igrač, ali mislim da je ponovio grešku koju je napravio u polufinalnoj utakmici sa Španijom na EP u Poljskoj zimus – posle isrpljujuće i fenomenalne pobede nad domaćinom u četvrtfinalu, odlučio se za odbranu 5-1. Da bi igrao dobru 5-1 odbranu, igrači moraju biti savršeno mentalno spremni, kako bi obavili individualne zadatke. Oni nisu bili u stanju da to urade posle napornog prethodnog meča. Bolja opcija je da se sa 6-0 formacijom prikiriju određene slabosti. Jednostavno su ponovili grešku – posle fenomenalnih pobeda nad Francuskom i Danskom, igrali su 40 minuta 5-1 odbranu protiv Talanta Dujšebaeva koji je veliki majstor u napadanju takve zone. Mislim da je to osnovna greška, uz činjenicu da Hrvatska od odlaska sa scene tandema Matošević – Losert, nema golmane za ispunjenje svojih ambicija. Hendikepirani su u odnosu na ostale velike selekcije. Omejer na ključnoj utakmici uvek ima 18 odbrana – golmani Hrvatske to nemaju.
-Loša 5-1 odbrana je negativno uticala na Hrvate u drugom poluvremenu sa Poljskom, i to se jasno videlo. Međutim, druga greška je napravljena kada su se vratili u formaciju 6-0, pošto je na raspoloženom Bieleckom ostao niži igrač, Kozlina, koji nije mogao da ga zaustavi. Trebalo je da tu ulogu obavi visoki Kopljar, koji bi sigurno napravio veći problem najboljem poljskom igraču.
-Sećate se Goluže, on je uvek imao taj problem nemogućnosti plasmana u finale, bila u pitanju seniorska ili omladinska reprezentacija. To su bili njegovi lični problemi sa kojima on nije mogao da se nosi. A Hrvatska je uvek imala selekciju za sam vrh, ali ja možda previše subjektivno gledam na to. Za mene je Hrvatska ba svakom takmičenju favorit za finale -. izanalizirao je Kamenica za kraj razgovora.
Foto: Filip Viranovski, gol.mk
