Moja terasa – moja pravila!

PIŠE: SHOUP

Bonjour BH drugari!
Ideje za blog pred leto i nisu baš kreativne, naročito ako se javljaju u pauzama izmedju pakovanja i selidbe. Neki dan sam krenula da širim opran veš i pade mi na pamet jedna. Evo već peta godina kako sam na francuskom tlu, a i dalje je toliko stvari koje su me šokirale i iznenadile po dolasku ovde, što u pozitivnom, što u negativnom smislu. Da se ovo ne bi pretvorilo u diplomski rad, izdvojiću svoj TOP 10.

Surprise No 1.
Naravno, prvi doživljaji kao i kontakti, su nam upravo oni iz svlačionice. Devojke dolaze na trening u japankama i vraćaju se kući mokre kose. To i ne bi bilo toliko strašno da nije debeli minus i januar mesec. Prisećam se kroz maglu neke teške reči tipa “meningitis” kojom su nas plašili matorci u upozoravanju da se upravo to šetkanje “mokre glave” nikada ne upražnjava.

Surprise No 2.
Ljubljenje dva puta u obraz, što bi se po naški reklo “sa Kurtom i Murtom”. Dakle, pri upoznavanju, pozdravu, otpozdravu, u znak zahvalnosti… Sa saigračicama (ako je drugi trening istog dana – ne mora onda), trenerima, navijačima, mamom od predsednika, sponzorima (gde sponzore da zaobidjemo), bratom od komšije i ponekad konobarima u restoranima gde nas gotive. Sa spiska nedostaje debela bankarka. Ako se ne poljubis, uobražen si. I nisi „sympa”. A žvale, a žvale? Posle par godina, rukovanje mi je „so german“ uz obavezni utisak da sam poljubila 45% francuske populacije. U obraz.

Surprise No 3.
Ovo me prati od početka, ali se i dalje ne mogu pomiriti sa istim. Takozvana „elektronska generacija“. Druženje u busu ili vozu je minimalno, ili isključivo nakon pobede kada se predsednik otvori za belo penušavo. Kraljice mp3-jeva, Ipod-ova, Pad-ova i ostalih „ova“. Gledanje filmova, čitanje ili domaći zadaci za “školarke”. I sve u solo varijanti. Mislim da je moje zapanjenje dostiglo vrhunac kada je moja bivša saigračica izašla sa soptvenim Ipod-om i sluškama na zagrevanje…

Surprise No 4.
Činjenica o učestalosti depiliranja Francuskinja, manikiru, pedikiru i ostaloj “osnovnoj” higijeni, recimo. Što se veša tiče, no comment. Grozim se generalizacije, ali ipak promenih tri ekipe do sada. Šta se vidi i čuje u svlačionici, ostaje u svlačionici.

Surprise No 5.
Ovaj deo nema nikakve ili tanane veze sa rukometom. Nacija poprilično fascinantna. Zemlja u kojoj se po zakonu radi najmanje sati nedeljno u Evropi, a koja ne prestaje da se buni, protestuje, traži bolje, više, štrajkuje, baca se pod vozove…

Surprise No 6.
Pripremni period. Ovo je za elaboraciju. Nakon srpskog trčanja po snegu, zgibova i tribina u specijalnom dodatku nakon treninga, osećam se kao Alisa u Zemlji čuda. Team building je prva i osnovna stvar. Dakle, paint ball, kajak i otkrivanje drugih sportova. Trči se i radi se, ali nemam više (uopšte) onaj osećaj bola i u glavi i u nogama nakon treninga u Srbiji. A čim se malo “nagazi na gas”, žale se koleginice na bolove i umor, pa trener vraća u treću. Kad malo bolje razmislim, Surprise No 5. je i te kako prisutno i u rukometu.

Surprise No 7.
Pariski metro. I šta sve u njemu možemo videti. I čuti. Multikulturološki metro, nazvala bih ga. Crnkinje koje mažu nokte na naslonima sedišta, mlade šašave studente u šarenim krpama kako pevaju i sviraju na nekim smešnim instrumentima. Čoveka bez nogu kako se vuče i gurka plastičnu kutijicu sa centima. Jutarnje džogere koji u uskim trikoima idu par stanica do svog omiljenog parka za trčanje. Pickpocket-e. Postariju rusku damu sa svojom harmonikom i lulom. Šetača pasa koji odjednom ima 7 kerova nedeljom. Sportske ekipe iz raznih delova Francuske u prolazu izmedju dve železničke stanice. Turiste sa gigantskim naočarima. Kineze sa najnovijim gedžetima, sandalama i čarapama. Srpski jezik.

Surprise No 8.
Fatalan nedostatak improvizacije. O ovome bih takodje mogla da napišem jedan ceo blog. Ispričaću vam samo jednu anegdotu sa početka sezone. Sredom se trening završava ranije uveče, pa mi pada na pamet da im predložim da odemo do grada na giros ili pićence. Kapiten oduševljeno reaguje na moju ideju: “Odlična ideja! Ja ću večeras da prosledim mail da vidim ko može. U sledeći utorak, je l’ vam odgovara?” Ostajem zabezeknuta. „Ah ti si mislila večeras?” Jok, htela sam da vas rezervišem za 14.mart.

Surprise No 9.
Jedna fina kultura šetanja po planinama i šumama vikendom. Jedna prosečna francuska porodica jednom mesečno, ako ne i jednom nedeljno, ide u obližnju šumu ili planinu da se šeta par sati i piknikuje u prirodi. Pravi zaljubljenici imaju kompletnu opremu – patike za ovu aktivnost, lagane rančeve i štapove. Iako mi se ovo jako dopada i dalje nisam uspela da ubedim svoje da ostavimo auto u podnožju Avale i pešačimo do vrha.

Surprise No 10.
Sir sa crvima. E vala probah i budjavac i kozji i ovčiji, ali ovaj sam se usudila samo da pomirišem. Takozvani „Casu marzu“, poreklom sa Korzike. Sir obložen belom plesni sa živim belim crvima u svojoj unutrašnjosti. Neka hvala, već ih pojedoh na kile u trešnjama i kajsijama!

Raspisah se ja, i zaboravih da u ovaj TOP 10 uguram razlog zbog kojeg i počeh pisati na ovu temu! Ono širenje veša sa početka. E ovde je to zabranjeno, na terasi ili prozorima! Baš da vidim hoće li neko da mi piše kaznu! Moja terasa – moja pravila!

Bisous drugari ! :-}

Predhodni blogovi:

U SVAKOM SIRU POSTOJI NEKA RUPA (8)

INSTANT UKLAPANJE (7)

KROASANI VS PRŽENICE (6)

KO JE MAZNUO ŠEŠIR?(5)