Predsednik Hrvatskog rukometnog Saveza, Sandi Šola, siguran je da je formiranje Regionalne lige za muškarce sa 16 klubova iz sedam zemalja bivše Jugoslavije i Mađarske, dobar potez. On je u razgovoru za Balkan-Handball.com, potvrdio neke ranije poznate stvari, a druge pojasnio…
– Dogovorili smo ligu od sedam zemalja, 16 klubova. Dvokružni bod sistem, u kome bi kraj bio negde oko prvog aprila, a početak nešto posle 20. avgusta. Morali smo da završimo do tog datuma, kako ne bi oštetili nacionalne šampionate. Moramo dozvoliti učesnicima Regionalne lige da odigraju dovoljno utakmica sa domaćim klubovima. Tako ćemo osigurati da uvek najbolji klubovi iz nacionalnih šampionata pune ovo takmičenje. Tako će liga biti fer, jer je nećemo zatvarati i praviti povlašćene klubove.
Kako ćete obezbediti prohodnost kroz domaće takmičenje?
– U HRS smo mi zamislili, doneli odluku na Skupštini, da se dve najbolje ekipe vraćaju nakon završetka lige u domaće takmičenje i igraju ligu za prvaka sa ukupno šest klubova, gde bi se igralo dvokružno. U suštini deset utakmica, u kojima će svakom imati šansu.
Hrvatska, pored Srbije, ima jednu od najglomaznijih liga u Evropi. Obe po 16 klubova. Da li planirate skraćenje?
– Najverovatnije ćemo to uraditi u narednom periodu, skratiti na 14. I mi, i Srbija, imamo bogato rukometno nasleđe. Hrvatska ima preko 100 igrača u najjačim ligama po Evropi, verovatno i vi. S tog aspekta, mogli bi da napravimo ligu i od 20 klubova, kada bi privukli sve te igrače. Regionalna liga je u stvari motiv, da klubovi oforme veće budžete, da privuku te igrače i napravimo, svi zajedno, kvalitetnije takmičenje. Tako bi rukomet zauzeo mesto koje zaslužuje. On je mnogo popularniji i jači, nego što to odaje slika u medijima. Daću vam primer Hrvatske. Utakmice hrvatske rukometne reprezentacije su jednako gledane kao fudbalske reprezentacije. Najgledaniji sportski događaj svih vremena je otvaranje SP u fudbalu u Nemačkoj sa Brazilcima, a finale SP za rukometaše u Hrvatskoj je imalo indentičnu gledanost! To je oficijalna statistika.
Pričalo se da ako Slovenci i Mađari ne uđu, Zagreb neće imati konkurenciju u Regionalnoj ligi. Ovako se mnogo toga menja…
– Mislim da od početka nije bilo sporno, da li mađarski i slovenački klubovi žele da uđu u ovaj projekat. Oni moraju da donesu formalne odluke svojih Saveza do kraja meseca, ali ni to više nije sporno. Njihovi klubovi su se od početka pismeno izjasnili da žele da učestvuju. Sada moraju da donesu odluke, koje zbog kompleksnosti svojih organizacije ili možda protivljenja nekih delova svojih organizacija, nisu mogli odmah doneti.
Sedište lige biće u Zagrebu?
– Sedište lige će biti u Zagrebu iz nekoliko razloga. Poreski režim je najatraktivniji u Hrvatskoj, što se tiče nevladinih i neprofitnih institucija. Ovo je zamišljeno kao SEHA (South East Handball Association). Tela će se formirati vremenom. Službeni jezik će biti engleski. Na kraju krajeva, organizacijske sposobnosti HRS-a su na nekom najvišem nivou, zbog organizacije velikih takmičenja u prošlosti, tako da je ovo bila logična odluka.
Na konferenciji za medije, povela se priča o malim i velikim klubovima. Šta ko dobija, a šta ko gubi?
– Malima veliki pune hale, to je normalno, a ko će velikima puniti dvorane? Problem je u svim ligama, što nema puno klubova sa velikim budžetima. Neko napravi ekipu od pet, šest miliona Eura, da bi odigrao dve, tri utakmice za godinu dana, na nekakvom nivou. Onda se napravi problem, kada odete u Kil. Tada igrači podlegnu pritisku pred 10 hiljada ljudi, ako nisu naviknuti na taj pritisak konstantno. Da bi zadovoljile male, domaće klubove, ostavljamo mogućnost da oni kroz završnice svojih šampionata ostvare plasman u regionalno takmičenje. Svi klubovi se vraćaju u svoje plej-of završnice i svako može da pobedi nekog boljeg na papiru. To je fer.
