Balkan-Handball.com

KOLUMNA: Pet „ZATO“ za debakl od Katara

Kada se rukometni svet seti kako je Hrvatska izgledala na startu u Londonu, moćno i goropadno kao retko ko ikada, onda je „totalni raspad“, kako je u pojedinim trenucima izgledala četa Željka Babića na otvaranju protiv Katara, apsolutno drugi kraj olimpijske priče. No, iskustvo, i novinarsko, i sportsko, nas uči da se mrtvi i ranjeni broje na kraju, a pobednici slave.

Nije vreme za sahranjivanje, ni za toplo-hladno priču, već za targetiranje razloga koji su doveli do jako lošeg start u Riju.

STRAH OD ŠARIĆA

Danijel Šarić uterao je strah u kosti onima od kojih Hrvatska po pravilu, žmurećki, očekuje golove. To su krila. Štrlek, Čupić, kao i Horvat, strašne penaldžije, izgledali su kao juniori pred katarskim golmanom koji ih je hipnotisao svojim kretnjama. Preveliki respekt učinio je svoje. I dok se taj strah manifestovao kroz promašaje penala, kod većine hrvatskih bekova, šut nije bio opcija. Već tuča koju nisu mogli da dobiju.

Sa druge strane imali smo obrnut slučaj. Marković, Kapote i društvo nisu imali zadršku u glavi da bombarduju po golu Stevanovića i Pešića, golmana bez težine u TOP miljeu, koji tek trebaju da stvore svoje „pacijente“.

Šarić je bio ogroman adut Katara protiv Hrvata. Mnogo veći nego protiv drugih selekcija upravo jer dolazi „odavle“.

BATINE U 1 NA 1

Ekipa Valera Rivere je sastavljena od „tabadžija“. Ona je projektovana da bude fizički najdominantnija na svetu.  Zato se svako ulaženje u tuču sa Mabrukom, Bagarićem i društvom, Hrvatima obilo o glavu.  Pokušali su to Karačić i društvo par puta, ali na ovom nivou rukometa, soliranjem se ne može do rezultata. Njega može sebi da priušti samo Nikola Karabatić, ali ni on protiv svakoga.  Katarci su na putu da postanu stalna mušterija što se tiče medalja – jer su naučili da biju u okviru pravila.

ZABORAVITE PETRO DOLARE – ONI SU TIM

Katar nije reprezentacija, to je tim. Nacionalni tim čiji igrači ne igraju za svoje klubove, već treniraju isključivo sa Valerom Riverom. Sati provedeni u treningu, na kampovima po Španiji, Andori, itd, u prethodne dve godine ne mogu da se mere sa vremenom koje Babić ili bilo koji drugi selektor imaju za uigravanje svojih postavki. Sve je podređeno tome. Imaju svoju halu-hotel. Nije to alibi, to je tako. Svi su u minusu protiv Katara na startu. Plus to, što je Rivera dokazano vanserijski trener.

markovic_qatarTAKTIČKI SAVRŠENI

Onda i ne čudi taktička superiornost u meču sa Hrvatskom. Svaku kretnju hrvatskog napada, Katarci su prepoznali. Šutere su oterali daleko od gola, ometali protok lopte, navodili visoke bekove da napadaju bez zaleta, kada su „laka roba“. Ni u napadu nisu bili ništa lošiji. Kapote i Marković su svoje kretnje sveli na optimalan nivo. Loptama ih hrani „neuhranjeni“ dečko Malaš, čiji je napredak od početka katarske priče do sada – straobalan.

SAPLITANJE OD MALAŠA, RVANJE SA AL RAJESOM

Iako će statistika reći drugačije, katarski junaci su bili manje poznati. Ni ono na čemu se bazira hrvatska reprezentativna priča – odbrana sa Duvnjakom kao prednjim, nije dala rezultate. Rasturili su je srednjak Malaš i pivotmen Al Rajes. Svaka lopta na pivota sa niskim težištem pravila je dar-mar u hrvatskoj odbrani, gde Kopljar, Gojun i ekipa nisu mogli da se izbore sa njim. Sa druge strane, Malaš je probijao gde je stigao. Par reakcija krajnjih hrvatskih igrača u odbrani, bila je ispod nivoa reprezentativnog dresa, a tu je upravo Katarac tražio put do gola.

Od dva boda više brine utisak. Bodova ima još dovoljno da se Hrvatska digne i napravi lep rezultat. Kako reče Kire, do četvrtfinala ima kredita, a tada sve u 60 minuta. Da li onih krakovskih protiv Poljaka ili ovih brazliskih sa Katarcima, to ćemo još videti…

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *